Насловна Саопштења Свети Ђорђе убија аждају исма Подршке) Беседе Епископ Манастир

ОСВРТ НА БОЖИЋЊУ ПОСЛАНИЦУ КОЈА ТО НИЈЕ

ГЕОРГИЈЕ, СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП

22. децембра 2015.
Милтон, Канада

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ
АРХИЕПИСКОПУ ПЕЋКОМ
МИТРОПОЛИТУ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКОМ
И ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ
ГОСПОДИНУ ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ
АДМИНИСТРАТОРУ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ

ПОВОДОМ ПОРУКЕ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ
„ХРИСТОЉУБИВОМ СВЕШТЕНСТВУ И БЛАГОВЕРНОМ НАРОДУ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ“
(Из поруке Његове Светости штампане у „ИСТОЧНИКУ“, божићњем издању 2015)
„У сваком већем граду Канаде блистају наше цркве многе осликане ликовима светих, са предивним оконостасима. Оне су постале духовни, културни и национални центри у које се сабира нша православни народ!... За време тридесетогодишњег владичанства неоспорно је да је много урађено на свим пољима црквене делатности, на чему ће му Црква за свагда бити благодарна. Међутим, ... од стране једног дела свештенства и народа, рад Владике Георгија наишао је на озбиљну критику. Критика се односила на његов однос према свештенству, а највећим  делом на његов лични живот“. (Извод из Божићне поруке Његове Светости, листу „Источник“, о Божићу 2015.)

Ово првих неколико ријечи требало је и да буде смисао поруке Његове Светости, Патријарха Српског, у улози Администратора Епархије канадске. Но није се на томе завршило, умјесто са благословом народу вјерном, побожном, честитом и Цркви оданом, наступили Сте са ниским ударцем који не приличи посланици на најрадоснији празник хришћански – Божић. (Занемарићемо сада хипотетички и последично-узрочно, кроз замјену теза, постављен „однос према свештенству“ и „лични живот“ без иједног конкретног доказа. Гдје је овдје мудрост Патријарха Павла: „Речи благе а докази јаки“?) Као да је посланица била само повод или изговор да се каже нешто друго, о наводном штетном дјеловању разријешеног Епископа канадског, а чини се да је главно ово:

„Али ово што сада чини: то што је онемогућио кориштење епархијских новчаних средстава; што је са својим бившим ђаконом формирао расколничку секту; што је епархијским новцем купио себи кућу – руши све што је добро учинио и даје повода Цркви да се позабави његовом неканонским понашањем“.

Само у једној реченици толико неистина да би се о томе могла књига написати (и вјерујем, пише се). Није моје да процјењујем ко је Његову Светост овим неистинама индоктринирао јер то Патријарх Иринеј никада сам не би рекао. Ја Његову Светост Патријарха Иринеја знам као професора у Монашкој школи. Његовој мудрости није било премца. Због тога забрињава, Ваша Светости, да као човјек на највишем положају не разлучујете истину од лажи, тачност од индоктриниране биједе којом се некоме ништа мање него глава скида. Е па то не може и не треба проћи незапажено, а ради истине и ИСТОРИЈЕ  која ће  свједочити и о мени и о мојим свештеницима у минулом периоду, а овој протеклој години нарочито, ево неких запажања:

Неистина 1:
Почећемо од самих ријечи у тексту поруке, да сам „онемогућио кориштење  епархијских новчаних средстава...“, што не стоји.  Дана 22 јуна био сам свједок када је протонамјесник о. Александар Црногорац прекинуо разговор коју сам имао са Вама у Конаку Манстира у Милтону и рекао: У 13 сати је рекао менаџер банке да ће доћи и треба да се са њом састанемо око новца“. Ви сте устали, отишли на састанак у библиотеку, а ја се запутио својој скромној резиденцији. Сјутрадан менаџерка филијале Royal Bank of Canada у Милтону (Erin Rennie-Aubuchon) саопштила је нама, неколицини потписника чекова и гаранторима епархијске имовине (Trustees for the Diocesan property) да је услед конфликта и конфузије око средстава које се налазе у тој банци замрзла све Епархијске рачуне!

Отишли смо у банку нас пет и покушали да објаснимо како никакве акције нисмо покренули а да је неко покушао без нас да промијени потписе и да са тим нисмо упознати! Одлука је била, која је и писмено потврђена од те банке и њеног менаџера, да „средства ће бити замрзнута до заједничког договора или судске одлуке (mutual agreement or Court Dесiѕion).“ Тога дана ја сам менаџерки банке рекао да сам смењен и да аналогно томе повлачим свој потпис!

Наравно, то никога није интересовало, нико ме о томе није ни питао; јер првенствено нико није консултовао ни Савјет Епархије, Трастизе нити нас потписнике. Ствар се могла брзо разријешити „in mutual agreement“, дакле договором, али се са висине поставило питање: „Ма ко су они, ми то тако не радимо у Србији већ издамо декрет и банка нам стави средства на располагање“.

Нису закони свуда исти, рекао сам Вам неколико пута; макар ти закони били – како Ви, Ваша Светости, кажете – „луди закони“, ипак на њима почива држава и људи у њој баш добро живе.

Неистина 2:
„што је са својим бившим ђаконом формирао расколничку секту“.  Прво, нисам ја формирао „расколничку секту“, а то са чијим ђаконом је формирана „расколичка секта“ објаснио сам Вашој Светости, на ту исту опаску упућену од стране Василија Томића у моме сучељавању са њим пред Вама, у септембру, поново у Конаку Манастира. Ђакон Стефан Икономовски, за вашу информацију, још је раније од Нас, тада пуноправног Епископа канадског, добио канонски отпуст у Епархију канадску Руске Заграничне цркве. (О томе постоји документ који је сада у власништву епархије). То значи да тај ђакон, иако је служио са мном а раније и са Вама, није више био мој клирик. Ако је неко у Српској Цркви, или у Епархији канадској Српске Цркве, био за њега надлежан, онда је то онај који је примио Епархију. Бар што се тиче свештеника, Ви о њима одлучујете и Ви имате надлежност. Став тог ђакона, и његов разлог да пређе у јурисдикцију тзв. „рашкопризренске епархије у егзилу“, познат је јавности из његовог писма Вама. Поред тога, о гласовима који су се већ проносили да ће бити формирана црквена јединица те групације у Детроиту, ја сам Вас обавијестио у разговору 22. јуна и скренуо Вам пажњу на то. Тим прије ме чуди да сада неко то може мени да приписује у гријех? Не само то, већ сам Вас тада обавијестио о намјери те расколничке групације да жели да своју јурисдикцију прошири и на Канаду. Подсјетићу Вас, Ви сте тада рекли: „Има леба за све, нек иде коме се иде“.

Напомињем: Владика Георгије, док је био активни епископ Епархије канадске, никада није дозволио не само да било ко оде у раскол већ ни тадашњем епископу Артемију није дозволио да уђе у Канаду, спријечио је његов улазак! Да ли та забрана и сада стоји не знамо и немамо више утицаја нити власти да то истражујемо, али нека и то буде стављено на знање: Епископ тзв. Рашкопризренске и косовометохијске цркве у егзилу није до данас ушао у Канаду!

За мене је лакше било изборити се са тиме већ са домаћим злом („Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега“ – Његош),  расколом изазваним од стране тадашњег епископа Америчко-канадског Дионисија. У тој борби сам остао све до уједињења СПЦ  у Америци и Канади. А рестлови тога раскола и данас постоје и стварају погодно тле за многе нове и дубље расколе. Ти и такви сада праве раскол а за то желе да окриве Епископа Георгија. Као што видите, нисам ја нити стварао нити сам створио раскол у СПЦ на Сјеверноамеричком континенту већ сам се борио против њега пуну 31 годину.

Неистина 3:
 „што је епархијским новцем купио себи кућу“. Прво, кућа није купљена за мене нити од мене епархијским новцима, већ одлуком неколико Епархијских скупштина једногласно, за потребе и смјештај Епископа канадског у мировини „да краја живота у тој кући да ужива“. Никаква тајна се ту не крије. То зна цијела Епархија канадска. Уосталом, кућа којом ја располажем нема другог наследника већ Епархију канадску, и она послије моје смрти (или неке друге моје одлуке?) остаје Епархији. Ја у тој кући, која је купљена одлуком Скупштине и одлуком скупштине регистрована, тако живим и плаћам све трошкове иако је договор био да се дијеле на пола: 50% Епископ Георгије и 50% Епархија! Све је јасно и све је било знано већ неколико година уназад, а Бог је тако премудро устројио да се укаже прилика за проширење манастирског имања јер се кућа граничи са њим, и да се ова кућа купи прије било каквог иследног поступка, прије доласка тзв. Синодске комисије, и наравно много прије од разрешења Епископа од те Епархије. А нећу ја ваљда бити једини пензионисани Епископ канадски (иако сам први), па ваљда ће неко још сутра бити захвалан што се на вријеме мислило како да се онај ко је завршио богоугодно свој посао збрине а да не смета свом насљеднику?

Ја сам рекао на сједници Сабора на којој се „преглашавало“ о мом разрешењу следеће и то је записано у Саборском записнику: „Свети Архијерејски Сабор ме је поставио и Он ме може и разрешити. Одлуку прихватам“. Тада сам такође нагласио да желим да останем у Канади и да мој гроб буде тамо гдје сам га означио (испод платформе манастирске цркве), подигао да га нико не дира бар док сам жив. Тиме се све завршило и ускладило са мојом заклетвом положеном приликом хиротоније за Епископа и са Канонима и поретком црквеним – Уставом СПЦ и Статутом Епархије канадске, чију је валидност и потврду овјековјечио сам Епископ, тада нишки, и члан Светог Архијерејског Синода Иринеј, садашњи Патријарх Српски!

Није ми јасно шта се од мене очекује, послије проведених 53 године у манастиру, 44 године у свештеничком звању и 31 у Епископском достојанству! На жалост, ваљда треба да се епископ Георгије протјера не само из Канаде већ и из Српске цркве. За то постоје двије озбиљне индиције: једна, да се препоручује владики Георгију да служи у другим јурисдикцијама у Канади, само не у Епархији канадској у којој је дјеловао и у границама својих психо-физичких способности радио и тај рад је видан; друга, да се протјера из Канаде и да се стави на милост и немилост неким игуманима, игуманијама, властодршцима, уосталом тамо гдје га не знају и гдје није дјеловао!
Добра је порука коју дајете, Свјатјејши: „...Поштујте и своје свештенике који брину о вашим душама и за вас се Богу моле“. Дакле сви заслужују и треба да имају поштовање, само не тај несрећни Епископ. За Епископа се не треба ни Богу молити, а тако је све и почело када се забранило свештеницима да се „име Епископа Георгија под пријетњом рашчињења не смије спомињати“. Сада, у последње вријеме, и још даље: „Да епископа Георгија нико се смије посјећивати о Његовој Крсној слави нити га позивати на своју Крсну славу“. Е тако се та браћа-небраћа свештеници брину о својој пастви, обмањујући их, лажући и оговарајући свога Епископа. Па ако и за то треба неко да одговара, зна се дежурни кривац и жртвено јаре. Азазел, њега каменујте да се „ваша слава уздигне пред људима“; дуго је до смрти, покајаћемо се, рече један од тих ревних свештеника?!

На крају: Не оправдавајући али и не осуђујући поступак легалног Савјета Епархије канадске, ево само мало појашњења око фондова. Моја је жеља и жеља мојох сарадника да оно што се домаћински сакупљало не треба олако и хајдучки разграбити већ сачувати за новог Домаћина, Епископа наследника да има са чим почети. Богу хвала да је тако!
Ево зато у прилогу и писмо Епископа и његов осврт на „фондове Епархијске“.

-/-
(Писмо је осврт на акт са меморандумом, печатом (печатом Епископа канадског!) и потписом протојереја-ставрофора Василија Томића, којим обавјештава свештенике и ЦШО да „Halton region police” врши истрагу против Владике Георгија и г. Недељка Вујића...
Одговор је послат прво Канцеларији Епархије канадске и В. Томићу, а касније и свим свештеницима, на знање:
-     не треба се изигравати са људима и говорити неистине!
-     циљати само оно што те интересује по сваку цијену па неко ће да насједне на голу причу.Има их и таквих.
-     спомињати људе који заиста немају везе са причом!?
Ово је само дио писма које је послато Епархији и о. Василију Томићу):

Subject: Зар је новац једина брига свештеника...

А сада о фондовима и "блокираним рачунима Епархије и свештеничког фонда.
Прво, присјети се ко је блокирао и због чега рачуне? Није ли "неко" позвао Менаџера RBC (Ројал Банке) у Епархију и тражио да се пренесу фондови на нове потписнике. Није ли тада менаџерка рекла Ок! Отишла у своју канцеларију, контактирала своју Правну службу и онда схватила да тако то не иде. Тек тада смо ми контактирани (Ми, значи: Трастизи - гарантори Епархијске имовине, и Потписници чекова). Наравно и после тога, прије нашег сусрета са Њом замрзла је рачуне док се ситуација не ријеши, према Статуту и наравно прописима банке!- „Заједничким договором или одлуком суда“!

Поставља се питање, дакле: Ко је замрзао рачуне? Није ли требало умјесто менаџера банке позвати чланове Савјета, Трастије и са њима обавити тај посао око преноса фондова.
Фондови су резервни новац који се у изузетним потребама може користити са одобрењем Савјета.
-     Намјенски је одређен; неки у хуманитарне сврхе - и тако се искључиво може и мора трошити.
-     Новац сакупљен да се заврши облагање цркве гранитом. (Све је набављено што је потребно и само треба да се плати инсталирање).
-     Свештенички резервни фонд, о коме сам говорио безброј пута, јесте за не дај Боже неке трагедије. Иначе, како добро знате све ЦШО улажу у тај фонд на бази годишњег разреза, редовним мјсечним уплатама и није доведено у питању функционисање тога фонда.
-     Епархија не живи од резервног фонда већ од буџета који је одобрен на Епархијској скупштини. Буџет је заиста велики ($675,000.00) али до ове године сваки пут је и с п у њ а в а н  и премашен. Па шта је онда проблем?
Рекао сам Његовој Светости о изворима прихода епархијских. То знате и погледајте у буџет који је послат пред Епархијску скупштину (2015) у пакету, и усвојен на истој Скупштини. (Ту има, ако нисте запазили (а и што би кад неке интересује само кривда а не правда), и питање око свијећа колики је допринос у протеклој години био. (Надам се да сада када ви свештеници дистрибуирате свијеће тај приход ће бити знатно већи).
Дакле поред Епархијског разреза који је предвиђен $200.000 за текућу годину. Такође треба имати на уму дуг за прошлу (2014) годину ЦШО из Хамилтона (Бартон Ст) $37351.20 (које нису уплатили за последње двије године).
Дуг ЦШО Св. Ђорђа $17297.72.
То је укупно  дуг из прошле године те две ЦШО $54848.92.
Када се има у види да су те ЦШО сада „велики пријатељи Епархије“ а њени предводници главни савјетници Епархије, није неочекивати да ће тај дуг измирити и још толико (или бар половину тога) за текућу годину додати. То је не мање од $75,000.00 долара. Ево саберите се да се не одузмете да имате довољно средстава да буџет испуните и резервне фондове не дирате. Уосталом није фер да нови Владика доће и нађе празну касу. Покушали сте да нама – претходној управи на челу са Епископом припишете како смо „касу испразнили“. Напротив, нисмо јер онај који је био домаћин, који је кућио тај не раскућава. Можда онај који није ништа дао, томе је свеједно да потроши оно на што се није трудио да створи.
Дуг за разрез у 2014. години         $54,848.92
Дуг тужиоца из Хамилтона            $125,000.00 (од овога треба бити фер и рећи ¼ припада ЦШО Св. Николе).
До маја, раздужења Владике сакупљено$416,973.45
Укупно имате без труда и муке:      $596,822.37

Буџетом предвиђено (невезано за дуг)$675,000.00

Када све то саберете имате услове да и ове године испуните и превазиђете буџет. Поновићу: У текућој години само од редовних прихода је сакупљено, само до маја  $416,973.45, не рачунајући приход од продате куће у Монтреалу (око $450,000.00). Овај новац је враћен у резервни фонд Епархије а према одлуци Савјета!
За свештенички пензиони план се, како добро знате издваја одређена сума мјесечно од сваке ЦШО и то не утиче на буџет. Дакле, није ми јасно што се бакћете око резервних фондова који ће свеједно бити предати новом Владики.
О чем онда причате и кога кривите за незнање, неспособност да тај буџет остварите. Можда онога који је укинуо Епархијски дан; који је упропастио Манастирски сабор; који је Славу Епархије славио без онога у чију је част тај дан именован. Приход од Епархијских свечаности је предвиђен – и оствариван до сада око $100,000.00 Прошле године чистих (neto) $98,916.00 Коме и за што требају фондови сем, можда за судове, за адвокате који су вам главна ставка трошкова у Епархији. То сам Рекао Његовој Светости?!

У најбољој жељи и без ироније, јер мене бриге Епархијске брину, и уз искрене жеље да ствари једном бар схватите и крену набоље.
Владика, ражаловани – канадски
Георгије

Ваша Светости, на крају просећи опроштај за своју смјелост (или „дрскост“), завршавамо ово писмо и обавјештавамо Вас,  ако то други нису, да смо дошли до сазнања да су Фондови Епархије одмрзнути, а Вас молим да их сачувате како се неко не би и о Вас дрзнуо да каже како сте их Ви упропастили! Вјерујем да ће, због управо реченог, бити и на Вашу корист што задржавам право да ово обраћање Вама, по потреби, односно ако Ви не сматрате да је достојно Вашег одговора, дам на суд јавности.  

Мир од Бога – Христос се роди!

Ваше Светости у Христу одани,

Георгије, бивши епископ канадски

 

Повратак на главну страну