Prvi ljudi, Adam i Eva, sagresise, padose u greh, izgubise zivot vecni, a kroz njih ceo rod ljudski nasledi praroditeljski greh. "A kad se navrsi vrijeme posla Bog Sina svojega jedinorodnoga da spase rod ljudski" (Gal. 4, 4). I ko zna dokle bi covek besciljno lutao i padao dublje i dublje u greh da ga nije iznenada osvetlila ljudotvorna vitlejemska zvezda i da nije do njegovih usiju doprla umilna pesma vitlejemskih andjela. To je zvezda onoga, koji je iz prevelike ljubavi prema palom coveku sisao s nebesa, uzevsi na sebe telo covecije, otkrio volju Bozju, ukazao put i pruzio kroz Crkvu sredstva za njegovo spasenje, a kao nagradu za sve ovo pretrpeo smrt na krstu i kroz nju osigurao nezahvalnoj deci svojoj zivot vecni.

  Da bi Gospod spasao svet od bolesti greha, upotrebio je gorak lek. On, zdrav, za spasenje ljudi bolesnih, predao je sebe da bude raspet na krstu pozivajuci sve nas da sledujemo Njegov zivot, zivot smirenosti, trpljenja i stradanja. Ali ko od nas moze da se osloni na zasluge svoga nosenja krsta?

  Nas krst moze biti istinski i plodotvoran samo ako je u neprekidnoj vezi sa Krstom Hristovim. Njime se blagosilja, osvecuje se, utvrdjuje se, podrzava se, i time postaje ucesnikom nasega spasenja. Ljubav Bozija, koja nas ociscava u ovozemaljskom zivotu kroz Crkvu, koja nam deli plodove Crkve Hristove, kao da nam je razdrobila i razdelila mnogo malih, lakih i radosnih krstova, koji se na vernike nalazu u razna vremena i u raznim prilikama.

  Krst, kao zivotvorna sila, ulazi u sve pore nasega zivota, prisutan je u svim njegovim vidovima, upravlja svim nasim pokretima. Sav zivot hriscanski prikovan je na zivotvornom drvetu. Krst nam je saputnik u celom nasem zivotu. Krst nam osenjava i prvo i poslednje nase disanje na zemlji.

  Obazrivost Crkve polaze na nas Krst prilikom krstenja - da ga ne zaboravimo. A ne zaboravljajuci ga, mi u njemu nalazimo utehu i moc. I zaista, ko od hriscana, gledajuci krst svoj, ne seti se sta je ucinio za nas nas Iskupitelj, koji je raspet na njemu? Jedan pogled na krst moze utesiti nesrecnika, zaustaviti zlikovca.

  Kao pobednicki znak onoga koji je pobedio smrt, kao orudje nasega spasenja, kao utvrdjenje i ukras Crkve, zivotvorni Krst upotrebljava se svuda i uvek, u svim radnjama Crkve i njene dece. Krsno znamenje, ako igde a ono u Crkvi, zauzima carsko velikolepno mesto, jer u Crkvi je sve zapecaceno i ukraseno krstom. Sam hram u svojoj osnovi ima krst, ovencan je zivotvornim Krstom. Osjenjavanjem krsta kao posrednika izmedju neba i zemlje, svrsavaju se u hramu sva svestenodejstva. Po ulasku u hram, bivamo okruzeni sa svih strana spasiteljnim znamenjem krsta. Vidimo ga na ikonama, crkvenim utvarima, odezdama. Svestenik, kada blagosilja rukom, pomazuje jelejem, kropi vodom, blagosilja evandjeljem - sve to cini krstoobrazno. Po ucenju Crkve, u Krstu deluje nevidljiva i nepobediva sila Gospodnja, zivotvorna i osvecujuca.

  Sveti Hristovi podviznici su se divili neprekidnoj zivotvornoj sili Krsta Gospodnjeg koja je dejstvovala u njihovom zivotu. Plaseci se da ih takva sila ne napusti i ostavi same, nemocne i gresne, uvek okruzene nevidljivim a cesto i vidljivim neprijateljima, molili su joj se: "Nepobediva, nedostizna, bozanska silo casnog i zivotvornog Krsta, ne ostavi nas gresne".

  S punom verom u njegovu cudotvornost i moc da progoni nevidljive neprijatelje, oni su mu, radujuci se od srca, uznosili molitve: "Raduj se precisti i zivotvorni Krste Gospodnji, koji progonis djavole silom raspetog na tebi, Gospoda naseg Isusa Hrista, Koji nam je darovao tebe, Krst Svoj casni, za proganjanje svakog protivnika".

  U srcima nasim nehotice ovlada milina kada citamo kako se hvali i velica zivotvorni krst. Krst se naziva silom sve cetiri strane - svesilnim krstom; slavom apostola, snagom palih, odricanjem strasti, gonicem necisti, pogubnikom demona. Kao zivome, obracamo mu se: "Krste, budi mi sila, snaga i moc, izbavitelj i prethodnica protiv neprijatelja mojih, stit i zastitnik, pobeda i uporiste moje sto me vazda cuva i pokriva".

  Osvrcuci se danas na onu veliku poboznost koju su ljudi starih vremena odavali zivotvornom Krstu i uporedjujuci je sa danasnjim vremenom, moramo priznati, na zalost, da se danas u manjoj meri projavljuje dejstvo sile Krsta, upravo zbog toga sto je tada u ljudima bilo vise vere. Danas vidimo mnogo manje primera njegovog cudotvorstva - i to samo u onim malobrojnim ljudima koji zive u veri.

  Krst je sam po sebi uvek cudesan i zivotvoran. Ali mnogi su danas ravnodusni prema Krstu i krsnom znaku. Ponekad taj nemar i nepostovanje idu tako daleko, da se u kucu ne prima sluga Hristov, koji u ime Krsta i sa Krstom dolazi da osveti vodicu, ili neko drugo molitvoslovlje da obavi. Neki nece kako valja da prekrste svoje gresno telo, drugi omalovazavaju svestenicki blagoslov. Jedni to cine zbog nepostovanja, a drugi, sto je jos gore, zbog laznog stida. Zar Krsta, koji jeste nasa slava i pohvala, da se stidimo?

  Ne plasimo se Krsta i raspeca, jer posle raspeca dolazi Vaskrsenje. Mnogi sveti oci i podviznici trpeli su velika stradanja i raspeca, kao i mnogi narodi u istoriji covecanstva, ali je zato kraj stradanja uvek donosio venac slave i pobede. Kalendar Crkve ispunjen je takvim divnim primerima trpljenja i stradanja, i takvim se stradalnicima valja diviti i klanjati. I danas imamo zivi primer, kada na nase oci, po ko zna koji put, raspinje se i strada nas srpski narod na Kosovu i Metohiji. Na stotine porusenih svetinja: manastira i crkava, oskrnavljenih grobalja i krstova; na desetine ubijenih i ranjenih, desetine hiljada prognanih nesrecnika, koji nemaju gde glavu skloniti. Svakodnevna kidnapovanja, masakriranja i silovanja. Sve ovo cine vidljivi neprijatelji a protiv Krsta. Nadajmo se i verom svojom ucinimo da sila Krsta opet zasija i pobedi sve neprijatelje, da opet dodje vaskrsenje naseg naroda.

  Krst je za hriscanina neopisiva sila. Njime se cini osvecenje vode, ociscenje vazduha, on je osvecenje i prosvecenje svakom vernom hriscaninu.

  Krst je simbol hrabrosti i zezlo Hristovo za obaranje protivnika. Hriscani mu zato klicu: "Ko ce nabrojati sva tvoja dela, Krste, miru dragi, sile i cudesa i uzdizanje mrtvih silom tvojom? Ti si sobom uzneo i celi svet, izabrane hriscane, sam se uznoseci Bogu".

  Vazda postujmo Krst Gospodnji sa verom i ljubavlju, i on ce uvek biti nas zastitnik, nas spasitelj, silom Onoga koji je na njemu raspet. Amin.

Protojerej-stavrofor Mirko Malinovic,
paroh ridzajnski