Pred nama je veliko i delikatno pitanje: kako sebe i mlade usmeriti pozitivnim stvarima? Odgovor je u svetom Jevandjelju: "Pokajte se jer se priblizilo carstvo Bozije". Sveti Jovan Krstitelj, pripremajuci dolazak Gospoda Isusa Hrista i staze Njegove ravnajuci, govori: "Pokajte se!" Sam Gospod Isus Hristos pocinje svoju propoved recima: "Pokajte se!" Apostol Petar je svoju prvu propoved zapoceo recima: "Pokajte se!" Da bismo resili agoniju zivljenja, ove reci moraju biti stalno prisutne u nama i u nasoj svesti.

  Da bismo sebe priveli novom, lepsem zivotu, necem uzvisenijem, prvo iz nase duse moramo izbaciti sve ono sto se kroz vreme nakupilo: mrznju, pakost, zavist, zlobu, nepostovanje roditelja, prljavi i bludni zivot, trcanje za telesnim uzivanjima i takve stvari koje dusu nasu udaljuju od Boga. Kad se toga oslobodimo, tek onda u nju mozemo useliti sve pozitivno i lepo: pravdu, ljubav, slogu, mir dobraotu, trpeljivost, postenje; sve ono, dakle, o cemu se govori u zakonu Bozjem, postujuci u isto vreme Mojsijeve zapovesti: ne ubij, ne kradi, ne lazi, ne svedozi lazno, ne cini preljubu, ne kuni se krivo, ne zeli nista sto je tudje, postuj oca i mater... I na kraju: Ja sam Gospod tvoj i nemoj imati drugih bogova osim mene.

  Pokajati se znaci promeniti nacin zivota. Pokajanje ima bezmernu moc, jer ono coveka preobrazava - iz vuka u hagnje, iz zmije u ribu, iz prljavog, rdjavog i poganog u zivot svetih andjela. Najvaznije pokajanje jeste u srcu i dusi, ali pokajanje ima i svoje spoljasnje oblike. U crkvi imamo ziv primer coveka koji se kaje i drugoga koji se ne kaje. Jedan je farisej a drugi je mitar. Farisej ulazi u crkvu bucno, da ga svi vide, staje napred i zahvaljuje Bogu: Hvala ti Boze sto nisam pijanac, kavgadzija, ubica i sto nisam tako rdjav kao razbojnici - pa pokazuje cak rukom na mitra - kao i ovaj. A mitar skruseno stoji i ne sme da pogleda ka nebu zbog svojih grehova, kaje se i kaze: Oprosti mi Boze i budi milostiv meni gresnom. Mitar je izasao crkve pravedan a farisej jos vise gresan.

  Da bi ljudi ugodili Bogu i promenili svoj nacin zivota kroz pokajanje, cesto se pitaju koja je vrlina najveca. Pa tako, jedan kaze: vera; drugi: ljubav; treci: nada; cetvrti: milostinja. A istina je, kako kazu sveti oci: najveca vrlina je rasudjivanje. To znaci biti zdravorazuman, misliti zdravo o stvarima i donositi odluke koje ce biti najkorisnije u datrom trenutku.

  Sta svaka vrlina treba da ima kao svoju osnovu? Sveto oci kazu: smirenje! To je, u stvari, skromno misljenje o sebi, i saznanje svoje nemoci, ogrehovljenosti i nemogucnosti da se iz nje izadje bez Bozje blagodati. Da bi se iz greha izaslo, covek mora da ima smirenje, jer dobro nije od ljudi vec, kako apostol Pavle kaze: "Mi imamo u sebi hteti, ali nemamo uciniti. Da bismo to sto hocemo mogli i da ucinimo, potrebno je da zasluzimo blagodat Boziju". Bog se gordima protivi a smirenima daje milost. To vazi za sve vrline. Ako vera nije prozeta smirenjem, onda je ona vera satanska, jer kaze se: "Djavo veruje i drhti".

  Neophodno je, zato, da u smirenom pokajanju, u ove dane Casnoga posta, primimo sveto Pricesce. Trudimo se da zivimo po Gospodu Hristu, da zivimo po zapovesti apostola koji nam kazu: "Zivite kao sto pristoji Hristu Bogu". Tako i mi, primajuci sveto Pricesce, govorimo sebi: "Pazi sta radis, zivi od sada Gospodom Hristom. Covek si, padas - pokaj se, ustani". Jer je Gospod Bog rekao: "Ako covek sedamdeset puta na dan sagresi, sedamdeset puta sedam sagresi i kaje se, oprasta mu Gospod". Eto sveleka, eto Carstva nebeskog, eto raja za svakog od nas! Ljudi smo i gresimo. Ali kajmo se, odmah se pokajmo, i time cemo steci od Boga milost i oprostaj grehova.

  Neka bi blagi Gospod, molitvama Presvete Bogomajke i svih svetitelja, pomogao svakom od nas da ispunimo svoju covecansku, hriscansku duznost. Da zivimo Gospodom Hristom i kroz Njega, eda bismo Njime zadobili carstvo nebesko. Amin.

Protojerej Prvoslav Puric,
paroh treci torontski