|
U
svojoj Besedi na Gori nas Spasitelj, izmedju ostalog, sa nekoliko uzvisenih i
bozanskih reci, progovorio je i o tome, kakvo treba da bude drzanje nas hriscana
za vreme posta: "A
kada postite, ne budite zalosni, da bi vas drugi videli da postite. Zaista vam
kazem takvi su primili platu svoju. A kada postis, namazi glavu svoju i lice
svoje umij, da te ne vide ljudi gde postis, nego Otac tvoj koji je u tajnosti. I
Otac tvoj koji vidi tajno, platice tebi javno"
(Mt. 6, 16-18).
Ove reci Sina Bozjega glavna su sadrzina danasnjeg svetog jevandjelja. Kako se
nalazimo na samom pragu Velikog i Casnog Uskrsnjeg posta, to i treba da bude
glavna tema naseg danasnjeg duhovnog razmisljanja.
Post je ustanova,
koja je postala jos u Starome zavetu, pre dolaska Gospoda Isusa Hrista na
zemlju. Jer, kod starih Jevreja postojao je praznik ociscenja od greha, i na taj
dan su oni postili i Bogu se molili. Toga dana nista nisu jeli niti su pili. Kod
njih su postojala i neka druga vremena kada se postilo. Bili su to dani teskih
iskusenja za ceo narod, kada mu je bila potrebna velika milost i pomoc Bozja...
Nesto nalik na iskusenja u kojima se nalazi srpski narod u poslednjih desetak
godina. Ninivejcima je, tako, bilo presudjeno da nestanu kao narod, zbog silnih
grehova svojih. Ali na rec proroka Jone, oni su objavili opsti post, na sta se
Bog smilovao i postedeo ih opste propasti. Car David je ucinio veliki greh, ali
on se pokajao i postio, za sta mu je Bog oprostio taj greh. Asvir je bio naumio
da unisti Judeje, ali Jestira pozva narod na sveopsti post, na sto im je Bog na
cudesan nacin pruzio svoju pomoc...
Iz svih ovih
primera jasno proizilazi da se u Starom zavetu smatralo da post, spojen sa
molitvom, donosi blagodat Bozju i vecno spasenje i da on ima vecu vrednost od
svakoga blaga zemaljskog. Ali i pored ovog velikog revnovanja starozavetnih
proroka i njihovog nastojanja da post kod Judeja bude sto pravilnije shvacen,
pogled na njegovu pravu sustinu tokom vremena sve se vise kvario, da bi najzad
bio sasvim izopacen. A sto je najzalosnije, to naopako shvatanje o postu
podrzavano je prvo od onih koji su sebe smatrali cuvarima zakona Bozjeg i
njegovih propisa: od narodnih ucitelja, knjizevnika i fariseja.
Oni zaista nisu
zanemarivali post. Naprotiv, postili su i jos vise nego sto je zakon Bozji
propisivao. Ali oni nisu postili da bi se pred Bogom skrusili, nego da bi se
pred ljudima pokazivali, kako bi ih ljudi slavili zbog njihove "velike
poboznosti".
Pravili su svoja lica tuzna i nagrdjivali ih, da bi sto zalosniji izgledali. To
je bio potpuno lazan i pogresan post, koji je i sam prorok Isajija osudio
recima: "Ne
postite tako" (Is.
4, 4).
Sin Bozji je jos
manje mogao da trpi takav post. On je radi toga i dosao na zemlju - da bi
ispravio sto je na duhovnom planu iskvareno. I On je sam postio cetrdeset dana i
cetrdeset noci, da bi time pokazao da post ima veliku vrednost, jer on pomaze
coveku da se oslobodi negativnih uticaja tela.
Ugledajuci se na
svoga Ucitelja i apostoli su isto tako postili i nijedno vaznije delo nisu
zapocinjali, a da prethodno nisu postili. Isto tako strogo su postili i stari
hriscani na Veliki Petak i Veliku Subotu, u znak zalosti za Gospodom Isusom
Hristom. Veliku vrednost posta hvalili su i svi crkveni oci i ucitelji nase
svete Crkve, pre svega kao nacin da se dodje do lakseg izmirenja sa Bogom i da
se napreduje u vrlini. Zato smo i mi duzni da u odredjena vremena postimo, da bi
smo tako dobili onu pomoc koju nam post pruza.
Mi postimo da bismo
lakse sacuvali cistotu svoje duse. Sv. Jovan Zlatoust porucuje: "Zderanje
i pijanstvo izgone iz nas sve dobre duhovne sile, bas kao sto dim izgoni pcele
iz kosnice".
Mi postimo da bismo tako sto lakse sacuvali zdravlje svoje duse. Jer je post
odlicno sredstvo za slabljenje i unistenje rdjavih misli i dela, koje na kraju
samo donose razocarenje.
Post je predznak i
preduslov pokajanja i on cisti ljudsku dusu od mnogih grehova. Jer ko moze da
posti, on se smirenije i skrusenije Bogu moli, a to je dobar znak da je covek na
jedinom i pravom putu. Post i molitva su jedina pomoc u trpljenju. Zato i sam
Spasitelj upozorava kada govori o djavolu u ljudskoj dusi: "Ovaj
se rod nicim ne moze isterati do postom i molitvom"
(Mk. 9, 29).
Kada nam u nevolji, u bedi, u nesreci, otkazu nase slabe ljudske snage, teskoce
cemo jedino savladati postom i molitvom. Pesnik kaze: "Ko
posti dusu gosti".
Nasa vera pravoslavna nas uci da postimo i da se Bogu molimo. A verovati znaci
poznati i Boga i samoga sebe, tj. priznati svoju nemoc pred velicinom Bozjom.
Sve su to razlozi
zbog kojih mi hriscani postimo. A imajuci ovako u vidu svrhu kojom postom
postizemo, jasno je da nas post ne sme biti samo post telom vec i srcem. Jer
samo telesno uzdrzavanje ne moze nikoga spasti, makar se neko posnom hranom
hranio i celog svog veka. Savladjivanje greha, uzdizanje duha, bogacenje u
vrlinama i vecna nagrada od Boga - to su te blagodati koje dolaze od posta i
koje uzdizu dusu u nebeske visine. Postiti ne samo telom vec i dusom, znaci
sacuvati cistotu svoga uma, srca i duse i, uopste, ocistiti celo svoje bice od
svega sto bi moglo coveka odvojiti od Oca nebeskog.
Gledajuci ovako na
post, moze se reci da je pravi hriscanin onaj koji posti ne samo u posne dane,
nego celog svog zivota. Jer istinski hriscanski post nije uzdrzavanje od jela i
pica, nego zivot po Gospodu Isusu Hristu koji je tako ziveo, propovedao i nama
pouku ostavio, da i mi tako cinimo. A to je jedini pravi i spasonosni put. Ko je
mimo toga puta hodio, zalutao je i nestao.
Moramo znati i to,
da kada su god stari oci i ucitelji vere govorili o postu, uvek su opominjali
hriscane i na cinjenje dobrih dela. Jer vera i post bez dobrih dela su prazni. I
svaki onaj koji suprotno misli i koji misli da je post samo uzdrzavanje od mrsne
hrane, isti je kao onaj za koga Spasitelj kaze da je: "kao
zvono koje zvoni i praporac koji zveci".
Post spojen sa molitvom i dobrim delima podize dusu kao na krilima pred Boga.
Izostane li jedno od ovoga, covek ce biti kao ptica bez krila koja ne moze da
uzleti.
Zato, nastojmo da
postom, molitvom i dobrim delima, stisamo pravedni gnjev Bozji. Vreme je za to,
jer srpski narod uistinu strada. Odazovimo se pozivu proroka Jone i Jestire i
Bog ce se smilovati na srpski narod. Postupimo li uistinu tako u ovim danima
Velikog i Casnog posta, bice to za nas spasonosno vreme kroz koje cemo se
najbolje pripremiti da na dostojan nacin docekamo i proslavimo svetlo Hristovo
Vaskrsenje. Tako cemo obilno pridobiti plodove dela bozanskog spasenja koje nam
je ponudjeno i obecano od Onoga Koji je dosao medju nas, medju gresni rod
ljudski i postradao za nas na Krstu - od Gospoda Isusa Hrista, Kome je sa Ocem i
Duhom Svetim u jedinstvu Svete jedinosusne i nerazdeljive Trojice, slava u sve
vekove. Amin.
Protojerej
Savo M.
Arsenijevic,
Paroh drugi vankuverski
|
