Obicaj je da u ovu nedelju roditelji vezuju decu, kao sto ce deca u naredne dve nedelje vezivati roditelje. I jedni i drugi odresuju se poklonima. Ovaj obicaj je divna slika neraskidivih veza izmedju dece i roditelja, predaka i potomaka. Kanap kojima jedni druge vezuju znamenje je njihove medjusobne vezanosti. To je simbolika konca kojim se tka istorija jedne porodice. Sta bi bilo sa tkanjem te istorije kad ne bi bilo te potke i osnove? Platno istorije ne bi bilo satkano, jer roditelji predaju deci osnovu zivota, a deca tu osnovu nazidjavaju, izgradjuju svoj zivot.

  Kad su apostoli pitali Hrista ko je najveci u Carstvu nebeskom, On je odgovorio: "Dete". Zasto? Zato sto dete nije jos iskvareno greholjubljem, i sto ima neograniceno poverenje u roditelja, sto ima cisto srce. I zato Hristos kaze: "Ako ne budete kao deca necete uci u Carstvo nebesko". Dakle, moramo da budemo kao deca po smirenju duha, a ne detinjasti umom, moramo da budemo nezlobivi a ne nerazumni.

  Koliko treba da posvetimo brigu detetu, njegovom uzrastanju, odgoju i vaspitanju s jedne strane, i kako da gledamo na dete kao na licnost s druge - to nam Hristos kaze: "Koji prima jedno takvo dete u ime moje mene prima" (Mt. 18, 5).

  Odnos dece prema roditeljima je od velikog znacaja za njihovo vaspitanje i to roditelji treba dobro da znaju. Zato sv. apostol Pavle i kaze: "Deco, slusajte svoje roditelje u Gospodu jer je to pravedno. Postuj oca svog i mater; ovo je prva zapovest s obecanjem: Da ti dobro bude i da dugo pozivis na zemlji" (Ef. 6, 1-3).

  Odnos dece prema roditeljima pravilan je jedino kada deca gledaju na svoje roditelje kao roditelje u Gospodu. Ali i roditelji treba da gledaju na svoju decu kao na decu u Gospodu. To znaci: Gospod im odredjuje smisao i cilj zivota i uredjuje sve njihove medjusobne odnose; i kad je zivot njihovih roditelja u Gospodu i u zapovestima Njegovim, onda ih deca rado slusaju, jer vide da je zivot njihovih roditelja ispravan i tako se i oni rado davaju vaspitavati u Gospodu. Na taj nacin roditelji su pravi roditelji, a deca - blagoslov Bozji, dar Bozji. Jedni prema drugima i jedni za druge, ali uvek u ljubavi u Gospodu.

  Deca su duzna da uvek slusaju svoje roditelje, a roditelji da na tu njihovu poslusnost uzvrate roditeljskom ljubavlju. Jedino kada deca ne treba da slusaju roditelje jeste onda kada ih roditelji odvracaju od Boga, Crkve i vere pravoslavne, i nagovaraju ih da idu u neke sekte i konfesije. Primer je Sveta Varvara koju takodje slavimo ovih dana. Ona nije poslusala svoga oca kada ju je odvracao od Gospoda Isusa Hrista. Tako ni Rastko nije poslusao svoje roditelje kada su ga hteli da vrate iz Svete Gore i odvrate od monastva, tako su cinili i mnogi drugi hriscani… Ali ni tada ne sme kod dece da prestane postovanje prema roditeljima.

  Postovanje prema roditeljima je toliko vazno da od toga zavisi nas zivot i nase blagostanje na zemlji. Za postovanje roditelja Bog daje dvostruki blagoslov: blagoslov da ti dobro bude i blagoslov da dugo zivis na zemlji. Znaci: i tvoj zivot i tvoje dobro u zivotu zavisi iskljucivo od tebe, od tvoga odnosa prema roditeljima. Samo se vaspitanjem Gospodnjim deca izgradjuju u prave i potpune ljude koji znaju bozanski cilj ljudskog zivota i ostvaruju ga bozanskim sredstvima, a to su Svete tajne i svete vrline: vera, nada, ljubav, smirenje i milostinja.

  Crkva je radi toga u svetu da odgaja u vaspitava ljude u nauci Gospodnjoj. Tim vaspitanjem se stvara "novi covek", Bozji covek, sveti covek. Jer samo sveti covek je pravi covek. A primeri toga su svetitelji u Crkvi.

  Sveti Jovan Zlatousti se pita: dokle cemo biti samo telesni? Sve nam mora biti manje vredno od brige o deci i od vaspitanja njihovog, jer ko se iz detinjstva nauci da bude bogomudar, taj time stice bogatstvo iznad svih bogatstava na zemlji. Potrebno je odgajati i uciti decu zanatima i spoljnoj nauci, jer je to potrebno za ovozemaljski zivot, ali je vrlo vazno uciti ih da sticu bogatstvo u hriscanskom zivotu i hriscanskim vrlinama, koje coveka privode Bogu i Crkvi.

  Izlozena svemu i svacemu, deca se danas nalaze u velikoj opasnosti da zalutaju sa pravog puta. Danas im se sve nudi u ime nekog modernog veka, ali na zalost, bez Hrista i bez prave nauke o Bogu, Crkvi i vrednostima zivota, pa je budnost roditelja i Crkve u ovo vreme neophoodna.

  Zato se na ovaj dan, okupljeni na Svetoj Liturgiji i sa svetog mesta, obratimo molitvom Gospodu za nasu decu i recimo: "O, Isuse Hriste, koji su bio dete i koji si voleo i blagosiljao decu, imaj milosti za decu naseg vremena i spasi ih da bi i oni koji nisu krsteni bili krsteni, i da bi ovi koji su krsteni mogli biti ucvrsceni u veri i ljubavi prema Tebi. O, Gospode, spasi onu decu ciji neverujuci roditelji ili oni koji ne veruju pravilno, svojim bezbostvom i krivom verom udaljuju tu decu od Tebe".

  Neka bi dao Bog da molitvama Presvete Bogorodice i ostalih ugodnika Bnozjih, i molitvama roditelja njihovih, mogla deca da uzrastaju na pravi nacin i postanu deca Bozja i gradjani neba.

  Neka bi Gospod izlio Svoj blagoslov na svu Njegovu decu sirom sveta: na one koji zive danas i one koji ce se roditi sutra. Neka bi on dotakao njihova srca. Neka ih On svojom blagodacu nahrani i pouci mlade. Neka ste svi srecni i Bogom blagosloveni. Amin!

Episkop zapadnoamericki, G. Jovan