Tu teznju za napretkom u dusu covekovu usadio je nas Tvorac nebeski, pa samim tim nasa vera smatra napredak kao sveto delo i neophodnu duznost, kao poziv u covecjem zemaljskom zivotu. Napredak u dobru Bozja je volja, a onaj koji ne napreduje slican je lenjom slugi u Jevandjelju, koji je dati talanat zakopao umesto da ga umnozi. Spasitelj nam daje da napredujemo kada kaze: "Budite savrseni, kao sto je savrsen Otac vas na nebesima". Ispunjavajuci ove Hristove reci, mi cemo napredovati i Njemu bliski biti.

  Teznja za napretkom je neophodna svima, ali se ona ne sme poistovetiti ili pretvoriti u zelju za novitetima ili negativnim tendencijama. Svedoci smo da se cesto svaka nova ideja odmah prihvata i prima kao dobra. Nove generacije su jednostrano vaspitane u stalnoj teznji za napretkom, gde se ide toliko daleko da se sve sto je staro odmah odbacuje i porice kao nesto zastarelo i odavno prevazidjeno. Ovo se posebno odnosi na religiju i moral; moral verski, crkveni, jevandjelski. Na zalost, znamo da ima i odraslih a ne samo mladih za koje je vera prezivela. Kazu, njeno mesto je u proslosti, to je istorija, a za sadasnje vreme nije jer ne sadrzi u sebi nikakve uslove za napredak. Kakvo bezumlje! Biblija je savremena i akturelna u svim vremenima, i proslim i sadasnjim i buducim. Kako malo poznaju oni koji Crkvu tako olako odbacuju najveceg cinioca progresa - Svetu veru!

  I zaista, izgleda da je nepoznavanje, neznanje vere uzrok ovakvog nakaradnog razmnisljanja o napretku. Napredak i jeste bas u samoj veri; upravo je ona lestvica kojom se ide napred, ka savrsenstvu. Nasa vera je zivotvorna, njena teznja i zadatak je da ljude stvara boljim nego sto jesu; ona pruza coveku sredstva pomocu kojih se u svome dusevnom i moralnom razvitku postepeno priblizava uzvisenome, tezi svome Tvorcu. Sam Spasitelj je dao otkupnu zrtvu na krstu i podigao covecanstvo iz zablude, pokazao puteve novog spasonosnog, beskrajnog napretka.

  Istina sama po sebi se ne menja niti je podlozna promeni. Ona ne napreduje. Ona je vecna i nepromenjiva, kao i sam Gospod od koga i potice. Religija kao vecna istina ne moze napredovati, ali covek treba da napreduje u saznavanju istine. Covek treba da se sluzi svesno i mudro vecnim Bozjim istinama, kako bi bio oplemenjen njima i kako mogao da sam uklanja sve smetnje koje sprecavaju napredak ka vecnom i istinskom, tj. da coveka privedu Bogu.

  Mnogo ima relgioznih predrasuda i sujeverja sa kojim se treba boriti. Mnogo je onih koji nista ne znaju o hriscanstvu. Mnogo je onih koji ne raspoznaju istinito i pravo od sumnjivog, neprolazno od prolaznog, bozansko od ceovecanskog. Koliko je jos onih koji misle i drze: "Religija, to su ovi zidovi crkveni, ove poredjane ikone, ove svece koje gore u hramu, ove odezde u kojima svestenici sluze". Ide se i dalje, pa se ne pravi razlika izmedju vracanja, odnosno gatanja i prave vere. A prava vera sastoji se u revnosnom istrazivanju i ispitivanju istine, u svesnom ispunjavanju Bozjih zapovesti, u iskrenoj ljubavi prema Bogu i bliznjem, u brizljivom razvijanju svih darovanim nam sposobnosti i njihovog koriscenja na dobro.

  Postavlja se pitanje kojim putem treba da idemo pa da u veri napredujemo. Spasitelj kaze: "Ja sam put i istina i niko nece doci ka Ocu do kroza me". I zaista, kao sto kaze sveti Jovan: "On je videlo istinito koje obasjava svakog coveka koji dolazi na svet". Hristos je nas vodj i ideal. Njemu se treba priblizavati napredujuci u veri. Religija Isusa Hrista, religija pravde, mudrosti i ljubavi mora napredovati, ona ne moze propasti. Vec dvadeset vekova ona odoleva svim nedacama, gonjenjima i ratnim strahotama, i biva sve velicanstvenija. Pred njom ce pasti sve zablude i predrasude.

  Oholost covecja koja se velica i koja hoce da se kao nesto najvise postuje i obozava ukrotice se i poniziti. Religija Hristova ostace i blistace se u dusi i cistom srcu covecjem. Gospod Kaze: "Ja sam videlo svetu, ko za mnom hodi, taj ne ide po tami no ce imati videlo zivota". Pozelimo neka sleduju buduci narastaji. Drzimo se i mi ovih reci Hristovih. Napredujmo u dobru, ne malaksavajmo u vrsenju dobrih dela. Samo na ovaj nacin slozicemo se u napretku. A ko u ovom napredovanju do kraja izdrzi, taj ce po recima svetog Jevandjelja biti spasen. Amin.

protojerej Miroljub Todorovic,
paroh vindzorski