Na osnovu ovih reci, moze se postaviti sledece pitanje: ako je istina da Bog spasava koje hoce i odredjuje one koji ce biti osudjeni, zasto ih osudjuje, zasto da oni budu krivi kad ih je on sam za osudu odredio?

  Idolopoklonici se nisu starali za svoje spasenje ali su pomocu vere spaseni. Izrailjci su se starali za svoje spasenje pa ga nisu dobili, jer su hteli da se spasu ne pomocu vere vec sa delima zakona, sa golim formalnostima, kao sto i mi na zalost cesto cinimo. Mi nase hriscanske duznosti ispunjavamo ponekad obicaja radi. Dolazino u crkvu ne sa smirenim srcem da se iskreno pomolimo Gospodu, nego da vidimo ko je bolje obucen, da ogovaramo, da posmatramo paradu i ceremoniju.

  "Bog dakle miluje koga hoce", ali ne prosto i bez uzroka, vec miluje one koji su dostojni milosti, a kara one koji zasluzuju kaznu. Istina je da je Gospod hteo da spase i Samarjanku, ali zato sto je ona bila dostojna spasenja. Videla je ona da je Gospod koji je od nje trazio vodu Judejin, a znamo da su se Judeji i Samarjani mrzeli. I po svemu sto je bilo karakteristicno za odnos ova dva naroda, Samarjanka ne bi dala vode Spasitelju, nego bi ga ostavila sa prezrenjem. No ona nije tako uradila. Pazljivo je saslusala Gospodnje reci, a kad joj je On izneo i njena tajna dela, ona ga odmah poce da ga ispoveda i prizna ga proroka. Svojim sugradjanima govorase da je nasla Mesiju, tako da mnogi poverovase u Gospoda.

  Kad u nasem srcu postoji dobra volja za cinjenjem dobrih dela, onda o Bog po svome neogranicenom covekoljublju salje coveku i svoju blagodat i pomoc. A kada je u covecjem srcu zla volja, onda ga blagodat Bozja ostavlja, jer Bog ne moze biti zajedno sa onim sto je zlo.

  Bog zna unapred sta ce covek da uzini. Ali kao sto i znanje lekarevo ne moze coveku dati ni zdravlje ni smrt, tako i Bozje predznanje ne biva uzrok ni dobra ni zla. Lekar, tako, predvidja da ce bolesnik ostati ziv ili da ce umreti, ali to njegovo predvidjanje nije uzrok zdravlja ili smrti, vec ce bolesnik ozdraviti zato sto je bolest laka ili ce umreti zato sto je teska. Isto tako, covek se spasava ili ide na vecne muke ne zato sto je Bog to unapred znao, vec zato sto ce po svojoj slobodnoj volji verovati i ciniti dobra dela, odnosno ne verovati i ne ciniti dobra dela. Lekarevo znanje unapred da ce bolesnik ziveti ili umreti ne donosi ni zdravlje ni smrt; isto tako i Bozje znanje unapred niti dovodi coveka u raj niti ga baca u pakao.

  Naravno, razlika je u tome sto lekar nekada i pogresi u prognozi a Gospod nikada. Ali sustina je u tome sto Bozje znanje ne ogranicava covecju slobodnu volju; jer covek, i ako je danas zao, sutra moze pomocu pokajanja postati dobar. Lekar ne napusta svoga bolesnika do poslednjeg casa vec mu daje lekove kako bi ga podigao. Jos i vise Bog sve do poslednjeg casa daje coveku mogucnost da se popravi i spase, jer Gospod ne zeli smrti gresnika ali po svojoj nebeskoj pravdi ne moze coveka na silu da spase.

  Na primer, ako kazemo da je faraon bio odredjen za vecne muke zato sto je Bog znao da se nece spasti, zasto je onda Bog cinio pred njim tolika cudesa? Zato sto je faraon imao slobodnu volju da svoje nemilosrdje obrati u milosrdje, i tada ne bi bio kriv, bio bi spasen. I Juda je ostisao u pakao i to je Bog znao, ali je Juda imao slobodu volje, kao i svaki covek, pa se mogao spasiti, tim prije sto ga je Gospod uzeo za svoga apostola. "Jos cetrdeset dana pa ce Ninevija propasti" (Jon. 3, 4), bilo je receno. Ali su se Ninevljani popravili, pokajali se i spasli od propasti.

  Posle ovih primera, kakav li mora biti onaj hriscanin koji se ne brine i ne stara o popravci svoga zivota i o svome spasenju, vec se kao nevernik odaje slepoj sudbini! Svako ko cini dobro neka se drzi svoga puta, neka napreduje u vrlini i Bog ce ga pomoci i spasti. Ne zato sto je jos unapred znao da ce se taj covek spasti, vec zato sto se covek brinuo o svom spasenju. A ko gresi, taj neka ne odocnjava sa kajanjem i popravkom pa ce biti spasen, jer ko god hoce taj se moze spasti, a Bog rado prima pokajnike. Na nebu je veca radost kada se jedan gresnik pokaje i dodje u raj nego kada sto pravednika dodju u carstvo nebesko. Amin.

protojerej Miroljub Todorovic,
paroh vindzorski