Pravoslavlje i eshatologija

  Nudili su mnogo toga nezaboravnog i za vecno secanje, po cenama od kojih se dobija vrtoglavica, a nudilo se i ono drugo, sto iz pristojnosti nisu oglasili. Bogati su pohrlili i blagovremeno rezervisali mesta. Jedni su resili da tu famoznu 2000. godinu docekaju u Zemlji izlazeceg sunca, kako bi oni bili prvi koji su zakoracili u 21. milenijum. Drugi su se, opet, odlucili za Havaje, kako bi bili medju poslednjima koji su zakoracili u srecni milenijum.

  Kako se primicala 2000. godina, stvari su pocele da se menjaju. Pojavila su se predskazanja o propasti sveta, citirao se i prizivao Nostradamus, a pri samom kraju 1999. godine pocese da nas upozoravaju kako moze doci do velikih poremecaja u medjunarodnim komunikacijama, jer kompjuteri nisu programirani za 2000. godinu i dalje. Tako nas pocese savetovati da kupujemo sporete na plin, da stvorimo zalihe vode, hrane i novca, jer moze doci do njihove nestasice.

  Da li su se to oni salili sa nama ili ne, ne znamo, ali narod, onaj obicni, koji nije planirao ni Havaje ni Bahame ni Kilimandzaro kao mesto za "najludju noc", navalio u prodavnice i ispraznio ih. Dosla i prosla ta 2000. novogodisnja noc i mi udjosmo u treci milenijum, ali ne srecniji niti sa otvorenim bocama sampanjca, nego nekako potisteni i u strahu. Rekose nam posle da je stvarno moglo doci do katastrofe, cak i do nuklearnog rata, ali da se ipak sve dobro zavrsilo, jer su oni sve preduzeli i to ih kostalo tek tako neku milijardu dolara. Tako rekose i ostase zivi.

  To sto je dvehiljadita godina docekana od mnogih sa strahom i trepetom nije nista novo i neobicno. Zapadna Evropa je hiljaditu godinu takodje docekala u velikom strahu jer je neko na osnovu spisa blazenog Augustina "proracunao" da ce te godine doci Gospod Hristos ponovo na zemlju da sudi svetu. U doba reformacije Zapadna Evropa je dozivljavala bukvalno apokalipticke strahote zbog verskih ratova izmedju katolika i protestanata. Tada su papa i Martin Luter jedan drugoga proglasili za antihrista.

  No nisu samo pocetne milenijumske godine proglasavane apokalipticnim. Posto je u Svetom pismu proreceno da ce pred Hristov drugi dolazak biti teska vremena, da ce ljudi, iako ce se Jevandjelje propovedati po celom svetu, otpasti od vere i morala; da ce biti velika gonjenja hriscana po svetu; da ce biti silni ratovi i bune, i zemljotresi i pomracenje Sunca i Meseca i padanje zvezda, i da ce doci antihrist - to su onda mnogi, cim bi se pojavili neki od navedenih dogadjaja, smatrali da su to sigurni znaci drugog dolaska Hristovog.

  Tako su prvi hriscani apostolskih vremena, videvsi strahote Neronovog gonjenja, proglasili Nerona za antihrista i cak izracunali da se u njegovom imenu i tituli sadrzi antihristov broj 666 koji se navodi u Otkrovenju Jovanovom i glasi: "Ovde je mudrost. Ko ima um neka izracuna broj zveri: jer je broj covekov i broj njezin sest stotina i sezdeset sest" (Otk. 13, 18). Pravoslavni Vizantijci, uplaseni strahotama muslimasnkog nadiranja, pred kojima je na kraju i oborena Vizantija, proracunali su da grcki naziv za Muhameda, kad se napise grckim slovima "MAOMETIS", a grcka slova imaju i svoju brojnu vrednost, daje zbir 666 (M - 40, A - 1, O - 70, M - 40, E - 5, T - 300, I - 10, S - 200 - ukupno: 666). Bilo je i drugih predvidjanja i nagadjanja, ali do drugog dolaska Hristovog nije doslo, jer u Svetom pismu Gospod Hristos kaze: "A o danu tome i casu niko ne zna, ni andjeli nebeski, do otac moj sam" (Mt. 24, 36).

  Sta kaze Pravoslavna crkva o Hristovom durgom dolasku? Istina o drugom dolasku Hristovom je jedna od osnovnih istina pravoslavne vere i svakidasnja tema pravoslavnog bogosluzenja i propovedanja. U pravoslavnom kalendaru postoji jedna odredjena nedelja, zvana mesopusna, kada se u svim pravoslavnim crkvama u svetu cita i tumaci na sv. Liturgiji jevandjelje o Hristovom drugom dolasku i o sudu Bozijem (Mt. 25, 31-46). Pored toga, svake nedelje citamo zajednicki "Vjeruju", u cijem se sedmom, jedanaestom i dvanaestom clanu govori o Hristovom drugom dolasku, o vaskrsenju mrtvih, Bozijem sudu i zivotu buduceg veka. Na svakom bogosluzenju u prozbenoj jekteniji uznosi se i molitva: "da damo dobar odgovor na strasnom sudu Hristovom".

  Medju nama postoje dva mentaliteta ljudi: jedni su pesimisti koji vide sve crno, pa i kraj sveta ocekuju kao blisku ekolosku i politicku katastrofu. Drugi su optimisti koji vide buducnost covecanstva u sjajnim bojama a istoriju hriscanstva kao dugovecnu. Ako me pitate koji su u pravu, ja vam ne mogu pouzdano odgovoriti. Ali bih intimno stao na stranu optimista iz vise razloga, a narocito ovog: oni misle da ima jos da se obnovi rusko pravoslavno carstvo da bi iz njega krenuli novi misionari, nalik na sv. bracu Kirila i Metodija, koji ce pokrstiti: Kinu, Japan, Indiju, i da tamo na Dalekom Istoku ima da cveta pravoslavno hriscanstvo kao nekada u Vizantijskom carstvu. To moze da traje nekoliko vekova ili cak milenijuma. Ali i tamo ce doci do kvarenja, do otpada od Hrista. To ce biti onda kad i tamo ljudi postanu materijalisti i kazu o sebi: "Vredim koliko i moja stedna knjizica". Tek tada ce svetski bankari, kao sluge "zlatnog teleta", biti u stanju da zavedu svoj totalitarni rezim novca i laznog mesijanizma.

  Sta mi da radimo i kako da se ponasamo? Biti pravoslavni hriscanin znaci pre svega biti trezven vernik: ne povoditi se ni za kakvim zastranjivanjima niti za bilo kakvom bezumnom ekstazom. Vreme od Boga dato je uvek isto, hronometricki. Vazna razlika je u tome da postoje dve upotrebe vremena: jedna na slavu Boga a druga na slavu satane. Zato je receno: "Bdite jer ne znate kada ce Gospod doci".

  Svaki covek je, kako vladika Njegos kaze, "mikrokozmos", dakle poseban, unikatni svet za sebe. Znaci, kada ja umrem, to je za mene moj kraj. Kada ti umres, to je za tebe kraj sveta. A mi smo zaduzeni da prvenstveno budemo spremni za svoj susret sa Gospodom. Zato se molimo jos od Starog Zaveta: "Skazi mi Gospodi, koncinu moju". Dakle, mi na planu zemaljske istorije i politike gubimo bitku, ali nasa pobeda je na meta-istorijskom planu - tek posle Drugog dolaska Hristovog. I ta pobeda je vecna, kao zivot vecni u raju sa andjelima i svima svetima.

  Sta jos da cinimo mi, "malo stado", za vreme preostalih dana Casnog i velikog posta? Da se kajemo i prastamo, da se molimo za sebe i druge, da pomazemo unesrecene i ojadjene. Da istrajavamo odlucno u svojoj veri i da branimo svoju pravoslavnost. Da bojkotujemo izrode roda svoga, koji za saku bednih dolara organizuju koncert nekih bivsih pevaca i igracica iz nekadasnje drzave bratstva i jedinstva ovde u Torontu na Veliki petak! Te i takve pojave treba bojkotovati, osuditi i spreciti. Ne mozemo biti tolerantni prama takvim izdajicama roda svog. Hristos je uzeo bic i isterao trgovce iz hrama. Hocemo li mi precutati ovakvu sramotu i ostati ponizeni pred ovdasnjim trgovcima? Nije to koncert, to je, ako se odrzi, opelo nasem ponosu, nasem moralu i nasoj svesti i savesti.

  Koliko god da patimo u ovom zivotu kao ljudi pojedinacno, i kao pripadnici srpskog roda i plemena zajedno, mozemo i moramo biti ohrabreni velikom Hristovom pobedom koju je izvojevao svojim vaskrsenjem i mozemo mirno cekati njegov drugi dolazak, predajuci svoje telo zemlji od koje je i uzeto, a uzdizuci svoju dusu k nebu. Jer "Vaskrsenje ne biva bez smrti". Amin.

protojerej-stavrofor Lazar Vukojev,
paroh zapadnohamiltonski