Cetvrta nedelja Uskrsnjeg posta - Sredoposna

  Nas Spasitelj, Gospod Isus Hristos, olicenje je bozanske blagosti koju On pokazuje prema ljudima kao niko pre ili posle Njega. U svakoj nevolji je pomagao svojim cudima i sa punim pravom je mogao o sebi da kaze: "Ja sam pastir dobri koji i zivot svoj dajem za ovce" (Jov. 10, 11).

  Bilo je, medjutim, i trenutaka kada je i Sin Boziji gubio strpljenje, kada bi celo Njegovo bozansko bice ustreptalo i kada je veliki gnev obuzimao Njegovo bozansko srce. Kada ljudi nisu hteli da ga razumeju i kada su se ustezali da prime Njega i Njegovu svetu nauku, tada bi se Njegova dusa ispunila gorcinom prema njima i njihovoj tvrdoglavosti. Kada je, na primer, video kako oni obesvecuju jerusalimski hram i pretvaraju ga u trznicu, On se silno uzrujao i bicem je isterao iz hrama one koji su to cinili (Luka, 19, 45-46).

  Ili kada je, po svedocanstvu danas procitanog jevandjelja, video slabu veru ljudi koji su trazili Njegovu pomoc, kada im ovako uzvikuje: "O, rode neverni, dokle cu kod vas biti, dokle cu vas trpeti?" (Mar. 9, 19).

  Nesumnjivo je da i ovaj cudesni dogadjaj, pored mnogih koji su zabelezeni u Jevandjelju Hristovom, svedoci i pokazuje da je Spasitelj dosao u svet da unisti i iskoreni ljudsku veru u zlo, da useli u dusu covekovu veru u dobro i veru u svemoc dobra. Mi u ovom cudesnom dogadjaju vidimo kako Spasitelj u istom trenutku cini nekoliko cuda: uslisio je molitvu nesrecnog roditelja i ubrisao suze njegove; vratio je zdravlje bolesnom mladicu i oslobodio ga od muka i patnji koje su ga godinama pratile; ucvrstio je veru mladicevog oca i ovaj mu kroz suze govori: Verujem Gospode pomozi mome neveruju.

  Drugim recima, to znaci: Pomozi mi Boze da verujem u tebe! Pomozi mi da se oslobodim od zla i sjedinim s Tobom!

  Kao vecito ziva pokretacka snaga, On stoji iza svakog umornog i klonulog i porucuje: "Ne bojte se, Ja sam pobedio svet" (Jov. 16, 33). Ako se i trenutno osetimo usamljenima, On nam kazuje: "Necu vas ostaviti sirotne" (Jov. 14, 18).

  Da, bilo je trenutaka kada je i nas blagi Spasitelj rekao narodu: "O, rode neverni, dokle cu kod vas biti, dokle cu vas trpeti?" Ali braco i sestre, mi osecamo da se ovaj gnev Sina Bozijega tako bitno razlikuje od onoga koji mi ljudi tako cesto pokazujemo. To u stvari i nije bio gnev nego samo ogorcenje zbog ljudskih slabosti, jer za gnev koji razdire srce i dusu On nije znao. Takav greh svojstven je samo nama ljudima. Zbog najmanje sitnice zacas hocemo da se razljutimo, a pogotovo mi, Srbi, ne umemo da gospodarimo svojim osecanjima. Mi na svaku draz spolja i iznutra odmah planemo i u narednom trenutku vec buktimo punim plamenom.

  Ne umeti vladati sobom i svojim osecanjima nije nimalo dostojno jednoga tako uzvisenog Bozijeg stvora kao sto je covek. Nije lepo da hriscanin robuje tako odvratnoj strasti. Coveku je Bog podario potrebne duhovne snage pomocu kokjih moze da savlada svoju zlu prirodu, dao mu je razum i slobodnu volju da obuzda svoja osecanja i nagone i da vlada sobom. Jer Hristos nam kaze: "Svaki koji se na brata svojega gnevi doci ce pred sud" (Mat. 5, 21). Gnev, dakle, vise skodi onome koji ga ispoljava nego li onome koji ga trpi.

  Zato je, braco i sestre, nasa duznost da se dobro cuvamo od ovoga poroka i da ucinimo sve kako se uopste ne bismo nikada gnevili. Ali kako cemo to postici? Ko je pravi hriscanin, taj ce lako odgovoriti na ovo pitanje setivsi se saveta svetog apostola koji kaze: "Neka covek bude spor da se ljuti". Covek treba da ima potrebnu opreznost u svom ophodjenju sa svim i svacim, a osobito sa ljudima.

  Ima osoba koje mnogo govore a tako malo misle, pa ne biraju reci koje upucuju drugima. Potrebno je da dobro pripazimo na svoje reci, jer one nisu kratkoga veka: one cesto puta zive godinama, pa kao rane bole i peku. "Rec vasa, kaze sveti apostol, svagda neka je prijatna i mudroscu zacinjena" (Kols. 4, 6). Ucinimo zato sve, braco i sestre, da bismo ugusili svoju volju za naprasitoscu i budimo blage i krotke naravi. Jer Sin Bozji kaze: "Blago krotkima jer ce oni naslediti zemlju" (Mat. 5, 5).

  Nemojmo se zato gneviti, najmanje na ljude. Ugusimo svaku zelju da im ucinimo zlo. Jer slava nije u tome da srusimo svoga neprijatelja nego u tome da ugusimo svoju srdzbu.

  Potrudimo se da svoje bliznje sto bolje upoznamo, pa cemo o njima pravilnije suditi. Jer kada ih dobro upoznamo, videcemo da su oni isto tako ljudi zivi i slozeni, kao sto smo i mi sami. Shvaticemo da svako moze da se isto tako uvredi i da svakom isto tako treba ljubav, te da je jedini razlog sto postojimo na ovome svetu to da volimo i da budemo voljeni.

  Neka bi nam u tome bio na pomoci uzor smernosti i blagosti, Sin Bozji Gospod Isus Hristos, i njegov sveti apostol koji kaze: "Svaka gorcina, ljutina, vika i hula neka je daleko od vas" (Ef. 4, 31). Amin.

protojerej Miroslav Dejanov,
paroh prvi vankuverski