Ove reci Sina Bozjega sacinjavaju glavnu sadrzinu danasnjeg Svetog jevandjelja. Kako se nalazimo na samom pragu, Velikog i Casnog Uskrsnjeg posta to i treba da bude glavna tema naseg danasnjeg duhovnog razmisljanja.Post je ustanova ustanovljena jos u Starome zavetu, pre dolaska Gospoda Isusa Hrista na zemlju. Jer, kod starih Jevreja postojao je praznik ociscenja od greha, to jest da toga dana poste i Bogu se mole. I zaista, oni toga dana nista nisu jeli niti su pili. Kod njih su postojalai neka druga vremena kada se postilo. Bili su to dani teskih iskusenja za ceo narod, kada mu je bila potrebna velika milost i pomoc Bozja. Nesto nalik na iskusenja u kojima se nalazi srpski narod u zadnjih desetak godina.

  Ni Nivejcima nije je bilo presudjeno da nestanu kao narod, zbog silnih grehova njihovih. Ali na rec proroka Jone, oni su objavili opsti post, na sta se Bog smilovao i postedeo ih opste propasti. Car David je ucinio veliki greh, ali se pokajao i postio, a Bog mu je oprostio taj greh. Asvir je bio naumio da unisti Judeje, ali Jestira pozva narod na sveopsti post, na sto im je Bog na cudan nacin pruzio svoju pomoc.

  Iz svih ovih primera jasno proizilazi da se u Starom zavetu smatralo da post, spojen sa molitvom, donosi blagodat Bozju i vecno spasenje, te da ima vecu vrednost od svakoga blaga zemaljskog. I pored ovog velikog revnovanja starozavetnih proroka i njihovog nastojanja, da bi post kod Judeja sto pravilnije bio shvacen, pogled na njegovu pravu sustinu tokom vremena sve se vise kvario, da bi najzad biosasvim izopacen. A sto je najzalosnije, to naopako shvatanje o postu podrzavano je prvo od onih koji su sebe smatrali za cuvare zakona Bozjeg i njegovih propisa: od narodnih ucitelja, knjizevnika i fariseja.Oni zaista nisu zanemarivali post. Naprotiv, postili su i jos vise nego sto je zakon Bozji propisivao. Ali oni nisu postili da bi se pred Bogom skrusili, nego da bi se pred ljudima pokazivali, ne bi li bili slavljeni zbog svoje "velike poboznosti". Pravili su svoja lica tuzna i nagrdjivali ih, da bi sto zalosniji izgledali. To je bio potpuno lazan i pogresan post, pa ga i sam prorok Isajija osudjuje recima: "Ne postite tako" (Is.4,4.). Sin Bozji je jos manje mogao da trpi takav post. On je radi toga i dosao na zemlju, da bi ispravio sto je na duhovnom planu iskvareno. I On je sam postio 40 dana i 40 noci, da bi time pokazao da post ima veliku vrednost, jer on pomaze da se covek oslobodi negativnih uticaja tela. Ugledajuci se na svoga Ucitelja i apostoli su isto tako postili i nijedno vaznije delo nisu zapocinjali, a da predhodno nisu postili. Isto tako strogo su postili i stari hriscani na Veliki Petak i Veliku Subotu u znak zalosti za G. I. Hristom. Veliku vrednost posta hvalili su i svi crkveni oci i ucitelji nase svete crkve, iskazujuci da post vodi do lakseg izmirenja sa Bogom i radi napredovanja u vrlini. Zato smo i mi duzni da u odredjena vremena postimo, da bi smo tako dobili onu pomoc koju nam post pruza.

  Mi postimo da bi smo lakse sacuvali cistotu svoje duse. Sv. Jovan Zlatoust porucuje i kaze: "Zderanje i pijanstvo izgone iz nas sve dobre duhovne sile, bas kao sto dim izgoni pcele iz kosnice". Mi postimo da bismo tako sto lakse sacuvali zdravlje svoje duse. Jer je post odlicno sredstvo za slabljenje i unistenje rdjavih misli i dela, koje na kraju samo donose razocarenje. Post je predznak pokajanja i on cisti ljudsku dusu od mnogih grehova. Jer ko moze da posti on se smirenije i skrusenije Bogu moli, a to je dobar znak, jer je taj na jedinom i pravom putu. Post i molitva su jedina pomoc u trpljenju. Na ovo i sam Spasitelj upozorava kada kaze: "Ovaj se rod nicim ne moze isterati do postom i molitvom" (Mk. 9,29.). Kada nam u nevolji, u bedi, u nesreci, otkazu nase slabe ljudske snage, te teskoce cemo jedino savladati postom i molitvom. Pesnik kaze: "Ko posti dusu gosti". Nasa vera pravoslavna nas uci da postimo i da se Bogu molimo. A verovati znaci, poznati i Boga i samoga sebe, tj. priznati svoju nemoc pred velicinom Bozjom. Sve su to razlozi, zbog kojih mi hriscani postimo i koju svrhu sa postom postizemo, pa je zato jasno da nas post ne sme biti samo post telom vec i srcem. Jer telesno uzdrzavanje ne moze nikoga spasti, te se nekoposnom hranom hranio i celog svog veka. Savladjivanje greha, uzdizanje duha, bogacenje u vrlinama i vecna nagrada od Boga - to su te blagodati koje dolaze od posta i koje uzdizu dusu u nebeske visine. Postiti ne samo telom, vec i dusom, znaci sacuvati cistotu svoga uma, srca i duse i uopste ocistiti celo svoje bice od svega sto bi moglo coveka odvojiti od Oca nebeskog.

  Gledajuci ovako na post, moze se reci da je pravi hriscanin onaj koji posti ne samo u posne dane, nego celog svog zivota. Jer istinski hriscanski post nije uzdrzanje od jela i pica, nego zivot po G. I. Hristu, Koji je tako ziveo, propovedao i nama pouku ostavio, da i mi tako zivimo. A to je jedini pravi i spasonosni put. Ko je mimo toga puta hodio, zalutao je i nestao. Ali moramo znati, da kada su god stari oci i ucitelji vere govorili opostu uvek su opominjali hriscane i na cinjenje dobrih dela. Jer vera ipost bez dobrih dela su prazni. I svaki onaj koji suprotno misli i koji misli da je post samo uzdrzanje od mrsne hrane, isti je kao onaj za koga Spasitelj kaze da je: "kao zvono koje zvoni i praporac koji zveci". Post spojen sa molitvom i dobrim delima podize dusu kao na krilima pred Boga. Izostane li jedno od ovoga, isto je kao ptica bez krila, koja ne moze da uzleti. Zato nastojmo, draga braco i sestre, da postom, molitvom i dobrim delima, stisamo pravedni gnjev Bozji. Vreme je za to, jer srpski narodu istinu strada. Odazovimo se pozivu proroka Jone i Jestire, i Bog ce se smilovati na srpski narod. Postupimo li uistnu tako u ovim danima Velikog i Casnog posta, bice za nas to spasonosno vreme, a kroz koje cemo se najbolje pripremiti, da docekamo i proslavimo svetlo Hristovo Vaskrsenje. Tako cemo obilno pridobiti plodove dela Bozanskog spasenja, koje nam je ponudjeno i obecano, od Onoga Koji je dosao medju nas, medju gresni rod ljudski, i postradao za nas na Krstu. Njemu neka je, sa Ocem i Duhom Svetim, u jedinstvu Svete jedinosusne i nerazdeljive Trojice, slava u sve vekove. Amin.

paroh drugi vankuverski,
protojerej Savo M. Arsenijevic