Draga braco i sestre, Nalazeci se pred Velikim postom, mi koracamo ka svetom Vaskrsenju Hristovom, koje, u stvari, predstavlja Strasni sud. To je pobeda nad smrcu, nad grehom, nad djavolom i paklom. Gospod je sisao telom svojim u grob, dusom svojom u pakao, i razorio smrt svojom bozanskom silom vaskrsavajuci sve iz pakla. To je nesumnjivo najveca milost i najveca ljubav koju je Bog mogao dati ljudima. Tako se i mi spremamo za Vaskrsenje Gospoda Hrista i uzimamo na sebe podvig posta i molitve kako bismo ocistili i omeksali dusu prema svakom coveku i u Njegovoj svetlosti sagledali sebe i sav svet oko nas. "A kada dodje dan Strasnoga suda, a kada ce to biti ne znaju ni andjeli Bozji na nebesima, Spasitelj ce sesti na presto slave svoje." Pred njim ce se sabrati svi narodi i razlucice ih izmedju sebe kao sto pastir razlucuje svoje stado. I postavice pravednike s desne strane a gresne s leve strane. A pravednici su oni koji su pokazali ljubaav prema maloj Hristovoj braci. Ko su mala Hristova braca? To su siroti, ponizeni i uvredjeni, stradalnici i mucenici na zemlji. Ko njih prima - Hrista prima. Ko njih odbacuje - Hrista odbacuje. Mnogo je male brace Hristove, onih kojima je potrebna pomoc. Jedna lepa, topla rec moze da spase ocajnika i da mu povrati veru u zivot. Parce hleba ili casa vode belezi se na nebu, kad se pruzi u ime Hristovo. Oni koji ce biti osudjeni na vecne muke gresnici su i samozivi sebicnjaci bez srca i duse, jer su ziveli zivot bez Hrista i protiv Hrista.

  U coveku se neprekidno vodi borba u kojoj se suprotstavljaju uticaji leve i desne strane, pada i spasenja. Izlozen stalnim iskusenjima, covek je u svom neminovnom, svakodnevnom padu kadar da se podize jedino snagom vere, ubedjenjem da je samo Hristov put pravi put, bez stranputica i lutanja. Na dan Strasnoga suda, dakle, svi cemo se naci pred vecitim pravednim sudijom. Tada ce biti zadovoljena apsolutna pravda i mnogo toga sto se krilo otkrice se, a sto je bilo tajno postace javno. Nije retkost, braco i sestre, da nepravda ovde, na zemlji, bude jaca od pravde i da nevini stradaju. Nije retkost, a to mi ponajbolje znamo, da laz biva jaca od istine, da istina, potlacena i skrivena, cuti. Tada mnogi ropcu na Boga i govore kako nema pravde na svetu. Ozlojedjeni, oni bi hteli da se svaka nepravda odmah zigose, da se svaki gresnik odmah kazni, i da se nikako ne dozvoli da nevini ljudi stradaju. A sta bi zbilja bilo kad bi Bog odmah kaznjavao svaku nepravdu, greh i svaki prestup? Zagledajmo se iskreno u sebe i odgovorimo: ko bi onda ostao ziv?

  Nema pravednika koji ne gresi, kao sto nema gresnika koji se ne bi mogao popraviti i pokajati. Zato Bog, pravedni sudija, daje mogucnost i pravednima i gresnima da prozive svoj vek, koliko im je On Bozjim promislom odredio - da pravednici istraju na pravom putu, a oni koji su zastranili, da se vrate na put pravi. Na Tajnoj veceri Hristos govori svojim ucenicima: "Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga, kao sto ja vas ljubih, jer po tome ce se poznati da ste moji ucenici." Ta zapovest Hristova upucena je i nama, i obavezuje sve nas koji smo krstenjem pozvani da sledujemo Hristu. Neka bi Blagi Gospod sve nas sacuvao na putevima jevandjelskog spasenja, i dao nam zivot vecni u svom nebeskom carstvu. Amin.

protojerej Miroslav Dejanov,
paroh prvi vankuverski