Prica o Bludnom sinu otkriva nam istinu o pokajanju kao povratku covekovom iz izgnanstva, kao povratku Ocu nasem koji je uvek spreman da nas prihvati i da nam oprosti grehove nase. Bludni sin, odelivsi se od oca, odlazi u stranu i tudju zemlju, i tamo na najgori moguci nacin potrosi sve sto je dobio od oca, ne razmisljajuci o ocu kojeg je ostavio. Ali sta se desava? Kada je potrosio sve i nasitio se razvrata i zapao u bedu i siromastvo, kada je dotakao dno, on se seti oca. Znajuci da je otac milostiv i da ce mu oprostiti, sin mu se vraca. A otac, buduci zaista neizmerno milostiv, cak ga ni ne ukori. Obradovavsi se sinovljevom povratku, prima ga toplom roditeljskom ljubavlju, oblaci ga u nove haljine, pravi gozbu i posadjuje ga pored sebe. Tako Otac nas prihvata, draga braco i sestre, sve koji se iskreno pokaju i zavape ka Gospodu: "Zgresih protiv Tebe, primi me kao pokajnika i ucini da budem kao jedan od tvojih slugu". Svako od nas oseca, bar ponekad, zov savjesti, oseca da se otudjio od Boga, od radosti opstenja sa Gospodom, od stvarnog zivota, onakvog kakvog ga je Bog stvorio i darivao nam. A mi, dozvolivsi da nas kolotecina zivotna ponese svojim pravcem, nismo vodili racuna o nacinu naseg zivljenja.

  Prepustismo se i uljuljkasmo u blgostanju, ne misleci na zakon Gospodnji. Onaj ko ovo stanje nikada nije osetio, nece razumeti niti pak razume sta je to hriscanstvo. Ko se oseca prijatno u ovom svetu i u svom zivotu, koga ne muci zelja za jednom drugom realnoscu, za onim pravim zivotom u Hristu, taj ne zna sta je to pokajanje i kako je ziveti u domu Ocevom. Svi smo, draga braco i sestre, primili od Boga zivot i mogucnost da se usavrsavamo u zivljenju po zakonu Gospodnjem. Kroz svetu tajnu Krstenja, primili smo novi zivot. Tako i pevamo prilikom Krstenja: Koji se u Hrista krstavaju u Hrista se i oblace. Primili smo dar Duha Svetoga, primili smo sve sto je potrebno kako bismo postali sinovi Boziji. Ali mi cesto, pod uticajem okoline i blagostanja materijalnog, sve ovo zanemarujemo i odstupamo od ljubavi i zajednice sa Bogom, dajuci prednost prolaznim stvarima i "dalekoj zemlji" u odnosu na topli Ocev dom.

  Znajuci sve teskoce i muke duha naseg, Gospod je osnovao Crkvu svoju, da nas podseca sta smo izgubili i napustili, kao i da nas poucava, kako bismo se vratili iz "daleke zemlje". Otac nas nebeski ceka na nas. Crkva je tu da nas kroz svetu tajnu Ispovesti vrati u zajednicu sa Ocem, kako bismo, ispovedivsi grehe svoje i primivsi samoga Hrista u sebe, kroz svetu tajnu Pricesca, okusili svu sladost zivota u Njemu Gospodu. I ova danasnja prica o bludnom sinu cita se nas radi i nasega radi spasenja, kako bi nas podsetila da i mi pogledamo i sagledamo gde se nalazimo: da li u domu Ocevom ili u tudjini. Ako se nalazimo van doma Ocevog, onda trebamo kao i bludni sin zavapiti ka Gospodu: "Oce nepravedno smo odlutali od Tebe, primi nas kao pokajnike i ucini da budemo kao jedan od tvojih unajmljenih slugu". Amin.

protonamesnik Dusan Gnjatic,
paroh londonski