Proslo je vise od sedam i po vekova od prestavljenja Svetog Save, ali mi ga i danas slavimo. I to ne radi pomena i 

  Jevandjelje koje se na ovaj dan cita u hramovima, draga braco i sestre, govori o dve vrste molitve, ili o dva nacina moljenja. Danasnja nedelja se zove nedelja o Mitaru i Fariseju. "Dva coveka udjose u hram da se pomole, veli Hristos, jedan farisej a drugi carinik".

  Hristovi slusaoci bili su Jevreji, i ova dva coveka koja udjose u hram da se pomole, takodjer su bili Jevreji. No jedan bese farisej, covek ugledan, ili bar je on tako mislio o sebi. Drugi, pak, bese carinik, poreznik, njegov posao bio je prikupljanje poreza za rimsku, okupatorsku vlast. Njegovo zanimanje bilo je omrazeno u narodu i do te mere neugledno i prezreno, da su ga svi izbegavali i smatrali ga gresnikom i odrodom. Buduci da su radili posao pun iskusenja, carinici su znali zakidati od naroda i sirotinje i za sebe zadrzavati, i vise nego sto je ionako okrutnim rimskim zakonom propisano. Medju njima je verovatno bilo i postenih ljudi, ali narod k'o narod, ocrnio je i prezreo svakog onog koji bi se ovog poziva latio.

  Farisej, dakle, ulazeci u hram visoko podignute glave, ode do samog vrha, u prvi red, do zrtvenika, tamo gde ce od svih biti vidjen. Zauzevsi mesto, moljase se u sebi ovako: "Boze hvala ti sto nisam kao ostali ljudi: razbojnici, nepravednici, preljubocinci ili kao ovaj carinik. Postim dva puta u nedelji; dajem desetaki od svega sto steknem" (Lk. 18. 11-12).

  Jedno nije shvatio ovaj nesrecnik, da ovakve molitve nisu Bogu mile, jer se Bog udaljava od licemerja i od onih cije srce zaposeda gordost. Mnogi sveti Oci Crkve Hristove govorili su i ucili da je gordost majka svih grehova. A smirenje, veli se u svetootackim spisima, majka je svih vrlina. Smirenje otvara vrata ka spasenju. I upravo smirenje i skrusenost srca krasili su carinika, koji se zaustavi u zadnjem delu grama: "I ne htjede ni ociju uzdignuti nebu, nego se bijase u prsa svoja govoreci: Boze, milostiv budi meni gresnome!" (Lk. 18, 13). "Kazem vam, govori dalje Gospod, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje ponizice se, a koji sebe ponizuje uzvisice se" (Lk. 18. 14).

  Bezbroj je primera gordosti u Svetom pismu i Starog i Novog zaveta koji svedoce o tome koliko je gordost opaka i podmukla bolest i kako je smirenje, vrlina nad vrlinama, milo Bogu. Golijat zbog silne svoje gordosti ne vide nikakve opasnosti od slabasnog Davida i tako glavu izgubi. Zbog gordosti je i prvi covek pao i sagresio. Iz gordosti, koja preraste u zavist, i Kain ubi Avelja, a mnogi carevi i velmoze kroz istoriju gubili su svoje polozaje i glave zbog gordosti. Zbog toga sto je gordost toliko podmukla i sto se zna useliti u covekovo srce a da ovaj to i ne oseti, pojedini vizantijski carevi su nosili torbice sa zemljom da bi ih podsecale na to da su smrtni ljudi od zemlje stvoreni, te da se ne bi pogordili na svoju vlast i polozaj.

  Od danas zapocinjemo sa pripremom za veliki i casni post. To je razlog sto je Crkva odredila da se danas cita jevandjeljska prica o mitaru i fariseju. I posto su gordost i osuda dve velike prepreke na putu ka moralnom usavrsavanju sveta Crkva pravoslavna vaspitno je i pedagoski postupila sa svojom decom, i u ovoj prici predstavena su dva razlicita tipa ljudi sa dva razlicita moralna stanja. Poruka price je jasna i mozemo se ugledati na carinika, gresnika koji se kaje. Bog je jedini pravedan a svi ljudi su gresni. Priznajuci ovo, niko od nas pojedinacno ne sme sebge da iskljucuje.

  Kako prepoznati gordost kad nam se prikrada? Jednostavno. Kad se nadjemo na ispovesti i kad nas svestenik-duhovnik zapita da li smo gresili i imamo li sta ispovediti, ako je nas odgovor: nismo i nemamo sta da ispovedimo - to treba da nam je znak nase gordosti. Setimo se tada price o mitaru i fariseju. Setimo se kako je farisej bio pravedan i ziveo po Bozijem zakonu, davao priloge i bio posten, ali opet, po recima Hristovim, ne ode kuci opravdan. Zasto? Zato sto je sam sebe uzdizao iznad ostalih ljudi. Nije priznavao svoju gresnost jer je bio gord. Farisej je zbog svog drzanja postao sinonim licemerne poboznosti, gordosti i nadmenosti. A carinik, opet, postao je simbol kajuceg gresnika nad kojim se Bog smilovao i dao mu oprostaj. Znaci, onaj desetak sto ga je farisej davao od svega sto stece i sva njegova urednost nisu ga spasili od propasti, kao sto ni silne clanarine i priznanice ne spasavaju danas niti garantuju neciju ispravnost. Spasava pokajanje koje dolazi sa smirenjem i prastanjem. Spasava iskrena molitva. Jer greh je kao pijanstvo: nikad onaj ko je pijan nece to da prizna. Apostol Pavle stoga porucuje Korincanima: "Otrijeznite se kao sto treba, i ne grijesite" (1. Kor. 15, 34).

  Draga braco i sestre, trezveno, svesni svojih grehova, molite se Gospodu, i neka se, po recima apostola Pavla, "Hristos verom useli u srca vasa" (Ef. 3, 17). I da bi u ove dane, kad se pripremamo za post i pokajanje, mogli "poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi razum, da biste se ispunili svakom punocom Bozijom" (Ef. 3, 19). Amin.

protonamesnik Ljubomir Rajic,
cetvrti paroh torontski