| Tema
nedelje |
| Badnji
dan
|
"Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, medju ljudima dobra volja",
pevali su andjeli one svete noci, kada se rodio Gospod Isus Hristos. |
|
|
|
Rec "mir" je cesto upotrebljavana rec u svim jezicima i vremenima. Od trenutka prestupanja Bozije zapovesti u raju, prvi ljudi su uneli nemir u ovaj svet. Trajalo je to kroz ceo Stari zavet.
"A kad se navrsi vreme...", kako kaze Jevandjelje, "posla Bog Sina svog Jedinorodnog u ovaj svet", da vrati izgubljeni mir. Reci "Kad se navrsi vreme" znace ustvari vreme u kojem je covek toliko nisko pao i ogrezao u grehu, da su mnogi ljudi bili ispod nivoa zivotinje. To je vreme Rimske imperije i robovlasnickog drustva, kada je slobodnjak mogao da cini sa robom i njegovom porodicom sta je hteo - da ih proda, maltretira ili cak ubije a da za to nikome ne odgovora. Dakle, u takvo vreme dolazi Hristos da izmiri coveka sa covekom, da povrati dostojanstvo najsavrsenijoj tvorevini Bozijoj - coveku, i da ga izmiri sa Bogom.
Da je hteo, Bog je mogao na silu da nametne ljudima mir, ali bi time narusio slobodu volje koju je dao svim ljudima. Zato je poslao Najsvetije i Najvrednije sto je mogao: Sina Svog Jedinorodnog, Isusa Hrista, ne bi li ljudi shvatili koliki znacaj sam Bog pridaje miru. Ali mocnici koji su vladali tada gotovo citavim poznatim svetom nisu hteli da prihvate ideju mira, ideju ljubavi i jednakosti medju svim ljudima. To bi znacilo da bi se morali odreci blagostanja, bezbriznosti, uzivanja i iskoriscavanja drugih. Ustali su svim sredstvima protiv Hrista i Njegove nauke o miru i ljubavi. Nisu se smirili ni zadovoljili raspecem Sina Bozijeg i Njegovih sljedbenika - apostola, nego su svoje nedelo nastavili i cine ga, evo, i do danas.
Crkva Hristova, uz sve svoje napore i zrtve, nije uspela da nametne mir svetu nego se i danas bori da ga uspostavi. Koliko je to tesko svedoce brojni ratovi koji se vode danas u svetu. Po podacima svajcarskog naucnika Zana Babela, za 5500 godina na zemlji je bilo samo 315 godina mira.
Zato nije nikakvo cudo sto Hristos u besedi na gori kaze i obecava: "Blago onima koji mir grade, jer ce se sinovi Boziji nazvati." Dakle, mirotvorci se izjednacavaju sa Sinom Bozjim! To je samo dokaz vise koliko je tesko biti borac za mir. Potvrdjuje to danas, na ruzan nacin nazalost, i misija Ujedinjenih nacija, organizacije koja je osnovana da bi se brinula i borila za mir. To "mirotvorstvo" smo osetili i osecamo mi Srbi na svojim ledjima. Vrlo precizno i jasno nam je pokazano kako se prvobitna ideja o uspostavljanju mira u celom svetu pretvorila u farsu, u delenje "pravde" po arsinima svetskih mocnika.
Reci ce neko: sta mi tu mozemo uciniti, mi ne predstavljamo nikakvu silu da bismo mogli nesto promeniti ili na takvo stanje uticati. Grese svi takvi, jer za mir nije potrebna sila vec cisto srce i dobre namere. Ako ne mozemo uticati na svetski mir, mozemo uticati na mir u svojoj porodici, na radnom mestu i u mestu svoga stanovanja.
"Plod pravde u miru sije se onima koji mir
cine"
(Posl. Jak. 3,
18). "Imajte mir medju sobom"
(Mk. 9,
50). "Tako da se staramo za mir i za ono cim vodimo na bolje jedan drugoga"
(Rim. 14,
19). "Ako je moguce, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima"
(Rim. 12,
18). To su samo neki od citata iz Svetog pisma koji govore o miru.
Kada bismo imali mir medju ljudima, onda bi se ispunio i treci deo bozicne poruke: "medju ljudima dobra volja". Istina je da dobra volja moze proisteci iz mira i ljubavi a ne iz mrznje, jer ko ima mrznju u sebi, taj moze biti samo zlovoljan i zlonameran. Nije li nas danas ovde na molitvu sabrala dobra volja i ljubav prema Bogomladencu Hristu? Sta ce sve nas sabrati veceras, nocas i sutra oko svetog hrama, ako ne nasa dobra volja da u ljubavi, miru i slozi proslavimo nas najradosniji hriscanski praznik? Mir i dobru volju i dokazujete svojim dolaskom u crkvu, slanjem dece u crkvenu skolu, ispovedanjem i pricescem, svojim staranjem za svoj sveti hram.
Bilo bi dobro da se na vas ugledaju i oni pravoslavni Srbi koji ne cine tako, iz ko zna kojih razloga, a delimicno verovatno i zbog naseg odnosa prema njima. Treba, pre svega mi svestenici, ali i vi, njihovi rodjaci i prijatelji, da im pridjemo, narocito ovih dana kada slavimo najradosniji hriscanski praznik, da im izrazimo dobru volju, mir i ljubav, i da ih pozovemo u zajednicu Bogomladenca Hrista. Ne treba da ih prekorevamo sto do sada nisu bili sa nama, nego treba da im se radujemo ako prihvate nasu ponudu mira i ljubavi. Bas kao onaj dobri pastir, koji se vise radovao jednoj izgubljenoj ovci, koju je uz mnogo muke nasao, nego li onima brojnim preostalim koje je imao uza se.
Kada cemo, ako ne danas, pokazati ljubav i dobru volju svojim bliznjima; kada cemo, ako ne danas, pokazati da smo mirotvorci? Ako danas i sutra ne uspemo da osetimo svu radost koju je sobom doneo Hristos, i ako ne uspemo da omeksamo nasa srca, onda nikada necemo uciniti nista na planu sirenja dobre volje i mira medju svojim bliznjima.
Nemojmo razocarati ni sebe ni druge na ovaj veliki dan. Pokazimo da smo dostojni da primimo Hrista u svoja srca i da smo dostojni andjelske poruke iskazane pesmom uz Hristovo rodjenje. Veceras, kada upalimo badnjak, upalimo i veru u nasim srcima, jer badnjak i jeste simbol plamene ljubavi koju je Hristos doneo Sobom u ovaj gresni svet. Ogrejmo svi veceras svoje duse vatrom sa badnjaka i unesimo u svoje domove plamen vere i dobre volje. Uspemo li u tome, bicemo srecni i mi licno, i svi oni koji su nam mili i dragi. Neka nam Bogomladenac Hristos pomogne u nasim nastojanjima.
Amin.
protojerej-stavrofor Lazar Vukojev,
paroh
zapadnohamiltonski
|
|
