Covek je bice koje po svom naznacenju pripada i nebu i zemlji i zbog toga se stalno nalazi izmedju dve razlicite stvarnosti. Stalno plovi izmedju zivota i smrti, izmedju dobra i zla, radosti i zalosti, zdravlja i bolesti, greha i vrline. Zato se i veoma cesto koleba i u svojim misljenjima, nacelima (pogledima) i idejama. To je i razlog sto se cesto koleba i u dozivljavaju svoje vere. Svaki covek primeti i oseca kao da zive dva bica u njemu, dve duse - verujuca i neverujuca. Nije cudno, jer i sami apostoli koji su svakodnevno bili svedoci velikih i natprirodnih dela Bogocoveka Hrista, koji su svojim ocima gledali kako On zapoveda moru, vetrovima i drugim stihijama ovoga sveta, kako mu se pokorava sva duhovna i materijalna priroda, pa ipak su se svremena na vreme opet kolebali u veri i sumnjali.

  Za nas hriscane, braco i sestre, najveci i krajnji cilj naseg zivota je spasenje koje je po ucenju samog Gospoda Isusa Hrista jedino moguce sa Njim - sa Hristom. Stoga je i Hristov poziv koji smo culi danas u Jevandjelju kategorican: "Ko hoce za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide". Ovim G. I. Hristos pred nas stavlja tri sustinska zahteva: da se odreknemo sebe, da uzmemo krst svoj i da idemo za Njim. Ali ovi zahtevi predpostavljaju i jedan preduslov - slobodu - licno slobodno samoopredeljenje, jer samo kroz ljudsku slobodu idenje za Hristom dobija punu moralnu vrednost. Hristos ne primorava, On samo predlaze i preporucuje: "Ko hoce!" zato sto je covek po svojoj slobodnoj volji pao u greh i gresi, pa po svojoj slobodnoj volji treba i da prestane da gresi. Da bi prestao da gresi, vidimo, covek mora se odreci sebe. Sta to znaci? To znaci shvatiti i prihvatiti svoje pravo bice, kakvog ga je Bog stvorio i predodredio. Odreci se, dakle, zlih misli, zlih zelja i zlih dela. Odreci se zlih navika koje su postale druga priroda nasa. Eto sta znaci uzimanje i nosenje krsta svog, znaci, prekinuti sa tim zlim navikama, odoleti raznim iskusenjima, ne sluziti vise grehu, nego ici za Hristom i sa Hristom. To nije lako, zato nas Gospod poziva da idemo za Njim, jer samo za Njim iduci mi cemo moci odoleti raznim iskusenjima. U Njemu cemo naci snagu, hrabrost i utehu. On ce nam biti svetlost na tamnome putu, zdravlje u bolesti, prijatelj u samoci, radost u muci i uteha u bedi. Onaj, kaze dalje Hristos, "ko hoce zivot svoj da sacuva, izgubice ga, a ko izgubi zivot svoj mene radi i jevandjelja onaj ce ga sacuvati". Dakle, onaj ko hoce da sacuva svoj smrtni ogrehovljeni zivot posto poto, taj ce izgubiti oba zivota i smrtni i besmrtni. Smrtni jer ma koliko uspeo da produzi svoj zivot na zemlji, najzad ga smrcu mora izgubiti, a besmrtni zbog toga sto se za njega nije ni trudio. Medjutim, ko se pak trudi da zadobije besmrtni zivot kroz Hrista taj ce ga zadobiti i ziveti u vecnom blazenstvu. Prema tome velika je istina sto opet Hristos kaze, "kakva je korist coveku ako zadobije sav svet, sve casti i pocasti ovoga sveta, a dusu svoju izgubi". Iz ovoga se vidi da Gospod ceni dusu covekovu vise od svega na ovome svetu.

  Bog je stvorio svet radi coveka i dao ga coveku na privremenu upotrebu radi jednog viseg dobra, dobra viseg i dragocenijeg od sveta. Sta je to? Najveci dar koji je Bog darovao coveku jeste njegova bogoobrazna dusa, i taj dar covek treba da sacuva cist i neporocan. Kakav ce, dakle, moci otkup dati gresnik za dusu svoju kad osim duse vidimo ne postoji nikakva druga vrednost na ovom svetu? "Ko se postidi mene i mojijeh rijeci u rodu ovome preljubotvornome i grjesnome, i sin ce se covjecji postideti njega kad dodje u slavi oca svojega s andjelima svetima". Cime ces se ponositi covece ako ces se Hrista stideti. Ako ces se stideti istine znaci ponosices se sa lazi, ako milosrdja znaci ponosices se zlobom. Ko je bolji od Hrista? Ko je taj? Nema ga! Posto ga nema znaci da se stidis Hrista pred nekim gorim od Hrista, pred onim koji se nisu postideli ni pred Bogom ni pred ljudima! Zasto bi se postideli velicanstvenog Gospoda pred takvim rodom preljubotvornim i gresnim? Ni posto!

  Danas klanjajuci se u dusama i srcima svojim znamenju svetog i zivotvornog krsta sagledavamo dve najvece stvarnosti. Stvarnost stradanja radi istine, pravde, ljubavi i vere u Boga. To je stvarnost trpljenja, samoodricanja - nosenja svoga krsta. Druga stvarnost jeste sagledavanje vaskrsenja Hristovog. To je Vaskrsenje istine koja uvek nadzivljava neistinu, to je dozivljavanje pravde koja na kraju uvek pobedjuje, to je dozivljavanje i ljubavi koja uvek pobedjuje mrznju. Neki smatraju hriscanstvo pesimistickom religijom, koja je lisena i koja lisava coveka radosti. Medjutim, hriscanstvo ne odrice radosti ali isto tako ne odrice ni zalosti u zivotu jer svaka zalost i svako stradanje, naneseni nepravicno imaju za krajnji cilj radost i blazenstvo. "Blazeni gladni i zedni pravde radi, blazeni prognani pravde radi, blazeni ste kad vas uzsramote i usprogone i reknu na vas svakojake rdjave rijeci lazuci mene radi", kaze Spasitelj i dodaje: "Radujte se i veselite se jer velika je plata vasa na nebesima". Amin.

protojerej Zivorad Subotic