Pocecemo od najblizih: od roditelja i dece, od rodjene brace i sestara, od rodbine i prijatelja, od srodnika i poznanika. To su najblizi, preko kojih se covek uci ljubavi i odgovornosti prema svim ostalim ljudima. Covek ne moze pomoci objedinjavanju jedne visenacionalne drzavne zajednice ako nije u stanju da pomogne objedinjavanju svog sopstvenog naroda. Pesnik se obraca svetom Savi recima: "Pruzio si ruke ka Svevisnjem u molitvama neumornim, i sabrao si ceda svoja zajedno u jedinstvu Duha". O svetom Savi je mnogo govoreno, pisano je o njegovim zaslugama na mnogobrojnim planovima nasega crkvenog i narodnog zivota, i on ce ostati za sva vremena neuporediva licnost u nasoj istoriji. Ali treba reci da su sav njegov rad i zasluge plod njegove poboznosti, duhovnosti i svetosti. Sve sto je postigao usledilo je iz isposnice u Kareji na Svetoj Gori i iz studenicke isposnice. Sveti Sava je uspeo da "sabere ceda svoja zajedno u jedinstvu Duha" jer je sam postigao jedinstvo duha sa Bogom.

  Molitva je, dakle, prvi nacin na putu svetoga Save ka objedinjavanju Srpske crkve i srpskoga naroda. Drugi nacin na ovome putu bio je napor da se narod duhovno i moralno preporodi. I na toj osnovi postao je i ostao sveti Sava najveci duhovni ujedinitelj Srpske crkve i naroda. Sveti Sava je bio veliki rodoljub ali jos veci covekoljubac, i sirio je hriscansku ljubav i dobru volju medju svim narodima s kojima je dolazio u kontakt. Osobito je razvijao dobru volju sa svim narodima. Fra Andrija Kacic-Miosic peva: "Rad cudesa kaludjera Save, Slavinske ga sve drzave slave". Pomiro je Madjare sa Srbima; negovao je prijateljstvo sa Grcima i Bugarima, pa i sa muslimanskim narodima u Egiptu i na Bliskom istoku. Sveti Sava je ucio narod da zajedno sa svim ljudima pripada ne samo sebi, vec prvo i najvise Bogu, a onda svima ostalima narodima. To je ta duhovna sirima koju su osecali njegovi savremenici, i odatle i kod drugih naroda ljubav i postovanje pema svetom Savi.

  Nasa tragicna raseljavanja pocela su pocetkom 15. veka. To su poceci krize nasega narodnog i duhovnog jedinstva. Na svojim ognjistima nas narod bio je izlozen nasilju i islamizaciji, a na novim ognjistima nasim precima pretila je latinizacija i germanizacija. U oba slucaja u ocuvanju i spasavanju narodne duse istorijsku ulogu odigrala je Srpska crkva, svetosavska crkva. Sta reci o ovom nasem vremenu? Slusamo i citamo svakodnevno o krizama na svim planovima zivota. Govori se da je doslo poslednje vreme i da su dani apokalipse. Podele i iskljucivosti medju narodima spadaju u najvece nasrece i nevolje nasega veka. Milioni ljudi stradaju u ratovima, mrznja i zloba udaraju sa svih strana, pa se i bez ratova vode ratovi. Razjedinjenost je nasa teska savremena bolest. Svuda se ljudi dele, ne samo u okvirima drustva i drzave, vec i u porodici, u najblizoj okolini.

  Pogledajmo samo nas, Srbe, poslednjih godina na Kosovu, u Bosni, u Krajini. Da nisu neprijatelji srpskoga naroda osetili nasu razjedinjenost, ne bi ni pokusali sa tolikim zlocinima i progonima. Moze se postaviti pitanje sta da se radi. Nedavno u dnevnoj stampi bese naslov "Objava rata ucmalosti". Ako bismo sada zapitali svetoga Savu odakle da pocnemo borbu protiv ucmalosti, odgovor bi glasio: "Pocnite svako od sebe". Pocnite od borbe protiv podele i razjedinjenosti medju vama i u Otadzbini i u rasejanju. Podjite od vracanja jedinstvu sa Bogom, sa sobom, sa porodicom, sa drustvom, sa celim svojim narodom i ljudima celoga sveta. Uspostavimo osecanje odgovornosti najpre prema Bogu i prema ljudima. I u ovakvoj situacija ne smemo da padnemo u beznadje i razocarenje. Setimo se nase istorije: bilo je i tezih dana. Nadjimo razloga da se nadamo boljim i srecnijim danima. Sveti Sava stoji danas, na ovom klizavom raskrscu nase istorije, zaledjenom mnogostrukim hladnim odnosima, iskljucivostima, podozrenjem i sektasenjem svake vrste, kao najjasniji putokaz. I danas u njegovoj licnosti imamo najsnaznijeg cuvara vere i morala, dostojnog svedoka i branitelja narodne svesti i imena, najveceg prosvetitelja i ucitelja, apostola, molitvenika i duhovnika. On nam i danas moze pomoci u ovim nasim teskim klonucima i pokliznucima. On nam porucuje: "Braco i ceda, kao prvo vas molim, da polozivsi svetu nadu svoju u Boga, drzimo se pre svega prave vere Njegove". Molitvama svetoga oca nasega Save, neka blagodat Bozija i Njegov blagoslov budu sa svima nama. Amin.

protojerej Miroljub Todorovic,
paroh vindzorski