Pise: Radovan Gajic

Ko god u Boga veruje, malo mu je jedan zivot da bi se cuda nagledao.

  I zaista je to tako kako su nam starine nase ostavile u amanet. Iako sam poznat po dugim uvodima ovoga puta cu to izbeci.

  Naime, zadesilo nas je, iz one nase nesrecom obelezene i napacene zemlje, jos jedno cudo. Iako jos nije ni stigao januar mesec, vec je - kako Srbi Dosovskim koracima hrle u buducnost! – izasao januarski, za 2004, prvi broj, izdanja americkog casopisa "Playboy", za srpsko trziste i jezicko i govorno podrucje. List je to o kurvanju i kurvarluku, da se ne zaludjujemo. Samo je to ovde na zapadu priznata drustvena delatnost, na koju se placa porez na prihod. Posteno – secate li se parole – kao i na svaku drugu delatnost. Ali, kada smo mi u pitanju, kurvarluk mora da bude i te kako velik. Na nama se, kao na pravom srpskom domacinstvu kad domacina nema, svaka ala/stina i budala/stina, sto puta zesce istrese i oproba.

  Vreme pojavljivanja u duhu je partije cija je parola "Buducnost odmah", a koja ocito stoji iza ovog necina. Dosledno tome, srpsko-crnogorsko izdanje pojavilo se u latinicnom pismu. To je narociti znak postovanja naroda kulture i jezika. Jer zasto bi nama inace amerikanci poklonili jedan ovako vazan kulturni proizvod? I to narocito ovaj, cije akcije na berzi zadnjih desetak godina idu dole, pa je nasao sebi ispomoc u pravljenju lokalnih nacionalnih izdanja kako bi sirio americku kurvarkulturu.

  Nismo ni deca ni budale. Ocito je nastojanje da se latiniziramo kao narod a iz toga i da se katolicimo kao vernici. Tiho i podmuklo namerenije, uz pomoc izdavacke kuce "Politika", obelodanilo se bas u godini kada je vlada Srbije namerila ukidanju srpskog jezika u skolama i krenula u proterivanje cirilice iz svesti Srba.

  Brojna sredstva informisanja javnosti najavila su ovu budalastinu od casopisa, kao kulturni cin. Jadna li je zemlja u kojoj je to kulturni cin, jadan li je narod kome vlast njegova to servira kao kulturu. Gospodo clanovi srpske vlade, da li vinom ili belim ili zutim, ali veoma ste pogresno upuceni. Playboy nije list o ili za kulturu, Playboy je list o ili za kult uda. Dakle, prica je ovde o drevnim Balovim poklonicima ili onima koji se klanjaju bali (ljudskoj). Pa kako bi to bilo prikriveno nego golotinjom zenskom? Vi, gospodo, pricajte o kulturi, ali nemojte brkati stvari sebe radi, jer vi jos drhtite da budete opet izabrani.

  Zacudice se citalac otkud sad ja odjednom kretoh u obracanje vladi Srbije, ovim povodom. Ne bih ja, da se nisam i sam iznenadio kada je iz Playboya iskocio niko drugi nego Predsednik odbora za proslavu dvestogodisnjice Prvog srpskog ustanka i uzgred Predsednik vlade, covek koji drzi da je gospodin premijer, Zoran Zivkovic (u daljem tekstu g. p. Z.). Mogao je da odbije intervju, ali nije. Naprotiv. Bas mu je dobro doslo da tu isprica o sebi, ko je i sta je, i da poruci Srbiji jednu vaznu: "Nas mozete da optuzite da mozda nismo kaludjeri, ali mi se i ne predstavljamo kao kaludjeri ..."

  Mogao je taj tamo premijer da se obavesti, kulturno, o veri svoga naroda. Da jeste, znao bi da su djavoli u nasoj hristijanskoj spoznaji sotonine sluge, i da djavoli ne mogu nikada biti kaludjeri. Ne da im se u monaske vode. Po tome se djavola moze i poznati. Njega muci camotinja i samotinja. Jer dobro razume sa kime treba u usamljenistvu da uspostavi odnos, ali sa Njime on ne moze. Morao bi djavo da prizna sebi svoju pravu prirodu, a time bi mora da prizna Njega. Neka g. p .Z. ne laska sebi, niko ga normalan, nikada, ni sa kakvim Bogu postenim namernikom nece dovesti u vezu. Osim ako kajanje ne nahrli jednog dana. Jer ono stize sa poznim godinama, a tada ... ko zna. Cuda se desavaju. Mozda ce se jednom dosetiti da postoji i ruganje senima Karadjordjevih heroja u njegovom pojavljivanju danas i tu, u goloslikovnici Playboy.

  U svom intervjuu sve je ucinio kako treba, kako mu je i napisano da treba. Malo kupusanja Slobodana Milosevica, koji je vec i onako raskupusan, malo samogordosti pred haskim sudom, sa kojim je saradjivao do koske, malo uvlacenja americkim pasama, od beogradskog do belokucnog, hrabrim izjavama da na njega ovi nemaju uticaj. Znaci li to da je ideja da se Srbi obogate Playboy budalastinom njegova? Da je potekla iz uma g. p. Z.? Mozda je u prici o Milosevicu radila i ljubomora? Onaj drugi, zesci po slikama i bludu, casopis High Society (Visoko drustvo – ali za budale!) proglasio je u svom broju od juna 1995. godine uzivaoca haskih usluga, za buduceg svetskog Hitlera. Bilo je to za ceo svet. Tadanji tekst u vezi ovog lika u prilicnoj meri popunjava sadrzinu haske optuznice. G. p. Z-u je ipak intervju objavljen samo u lokalnom, balkanskom izdanju.

  Posto je g. p. Z., svojim pojavljivanjem u Playboy novini, osvojio jednu novu slobodu za nasu demokratsku javnost i otvorio neke nove nazore nazadnom i zaostalom srpstvu, ja bih bio slobodan da predlozim, u znak podrske ovakvom kulturnom cinu, da sada krene podvodjenje zena i cerki clanova vlade na slikanje za one razgolicene poze. Pa bi sledece mogle da budu clanice parlamenta, prednost dosovkama, a tamo ima vec i iskusnih mekih "cicolina" balkanskih prostora. Pa onda po narodu, prvo proverene clanice g. p. Z.-ove partije, a druge da cekaju da zavide. Ne moze se tek tako u buducnost. Kao i uvek, zna se sta je prvoboracki staz, pa onda ... A narod?

  Narod nema sta da se slika, narod je vec go, ogoljen je dosovskom vlasati.

  Niko ne shvata g. p. Z. ozbiljno. Ni jedan politicki vazan covek na Planeti nema ga u svom telefonskom imeniku. Za sve njih on je "onaj" (bezlicno!) premijer Srbije. Najveci broj politicara sveta mu ne zna ni ime. Osim sto bude "brifovan" ako treba da dodje do susreta. Niko ozbiljan ni u Srbiji ne shvata g. p. Z. ozbiljno. Kao ni sadasnju vladu. Ne shavatam ga (ih) ni ja. Ni najmanje. Ali sebe shvatam vrlo ozbiljno. (Narcisoidno? Jeste, pa sta?) I  shvatam svoj narod krajnje ozbiljno, bez obzira na milosevicevsko-dosovska ponizenja, u koja je uveden proteklih decenija. I stoga je ovo moje slovo.

  I jos zbog necega. Ako je Playboy ono sto Srbima danas treba od demokratije, onda, verujte mi, cujem glas: Bogu Srbi vise ne trebaju. Bog na ovo nece dati odgovor, On se ne bavi listom Playboy. Na ovo pitanje moraju da odgovore Srbi, sami.

  Pred nama je vazan dan Svetog Save Dvestogodisnjica je to "groma" Svetog Save od koga, kako tako, postojimo, kako smo i nekada. Ponovo smo, od tada, narod Njegov medju narodima. Valja nam se sada spomenuti zaveta starina nasih: pocupaj, rode, guje iz nedara svojih, ma koliko bolelo, pa ces videti slavu cuda Bozjih.

  Jer nedela, samo su cuda Bozja, koja na dela zovu. Delima nasim slava casti obraze pravednika ovencava. Poput dela heroja Karadjodjevic Obilica. Takvo cudo Bozje neprolazno je.