1. I potom videh cetiri andjela gde stoje na cetiri ugla zemlje, i drze cetiri vetra zemaljska, da ne duse vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo.
2. I videh drugog andjela gde se penje od istoka suncanog, koji imase pecat Boga Zivoga; i povika glasom velikim na cetiri andjela kojima bese dano da kvare zemlju i more, govoreci:
3. Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapecatim sluge Boga naseg na celima njihovim.
4. I cuh broj zapecacenih, sto i cetrdeset i cetiri hiljade zapecacenih od svih kolena sinova Izrailjevih;
5. Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapecacenih;
6. Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapecacenih;
7. Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapecacenih;
8. Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapecacenih; od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapecacenih.
9. Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne moze niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajase pred prestolom i pred Jagnjetom, obucen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.
10. I povikase glasom velikim govoreci: Spasenje Bogu nasem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.
11. I svi andjeli stajahu oko prestola i staresine i cetiri zivotinje, i padose na lice pred prestolom, i poklonise se Bogu.
12. Govoreci: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i cast i sila i jacina Bogu nasem va vek veka. Amin.
13. I odgovori jedan od staresina govoreci mi: Ovi obuceni u bele haljine ko su, i otkuda dodjose?
14. I rekoh mu: Gospodaru! Ti znas. I rece mi: Ovo su koji dodjose od nevolje velike, i oprase haljine svoje i ubelise haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.
15. Zato su pred prestolom Bozijim, i sluze Mu dan i noc u crkvi Njegovoj; i Onaj sto sedi na prestolu uselice se u njih.
16. Vise nece ogladneti, i nece na njih pasti sunce, niti ikakva vrucina.
17. Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pasce ih, i uputice ih na izvore zive vode; i Bog ce otrti svaku suzu od ociju njihovih.
