1. I videh u desnici Onog sto sedjase na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapecacenu sa sedam pecata.
2. I videh andjela jakog gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi pecate njene?
3. I niko ne mogase ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u nju.
4. I ja plakah mnogo sto se niko ne nadje dostojan da otvori i da procita knjigu, niti da zagleda u nju.
5. I jedan od staresina rece mi: Ne placi, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pecata njenih.
6. I videh, i gle, nasred prestola i cetiri zivotinje, i posred staresina Jagnje stajase kao zaklano, i imase sedam rogova, i sedam ociju, koje su sedam duhova Bozijih poslanih po svemu svetu.
7. I dodje i uze knjigu iz desnice Onog sto sedjase na prestolu.
8. I kad uze knjigu, cetiri zivotinje i dvadeset i cetiri staresine padose pred Jagnjetom, imajuci svaki gusle, i zlatne case pune tamjana, koje su molitve svetih.
9. I pevahu pesmu novu govoreci: Dostojan si da uzmes knjigu, i da otvoris pecate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,
10. I ucinio si nas Bogu nasem careve i svestenike, i carovacemo na zemlji.
11. I videh, i cuh glas andjela mnogih oko prestola i zivotinja i staresina, i bese broj njihov hiljada hiljada.
12. Govoreci glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jacinu i cast i slavu i blagoslov.
13. I svako stvorenje, sto je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i sto je na moru, i sto je u njima, sve cuh gde govore: Onome sto sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i cast i slava i drzava va vek veka.
14. I cetiri zivotinje govorahu: Amin. I dvadeset i cetiri staresine padose i poklonise se Onome sto zivi va vek veka.
