1. Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji cuh kao trubu gde govori sa mnom, rece: Popni se amo, i pokazacu ti sta ce biti za ovim.
2. I odmah bih u duhu; i gle, presto stajase na nebu, i na prestolu sedjase neko.
3. I Onaj sto sedjase bese po vidjenju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola bese duga po vidjenju kao smaragd.
4. I oko prestola behu dvadeset i cetiri prestola; i na prestolima videh dvadeset i cetiri staresine gde sede, obucene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojim.
5. I od prestola izlazahu munje i gromovi i glasovi; i sedam zizaka ognjenih gorahu pred prestolom, koje su sedam duhova Bozijih.
6. I pred prestolom bese stakleno more, kao kristal; i nasred prestola i oko prestola cetiri zivotinje, pune ociju spred i sastrag.
7. I prva zivotinja bese kao lav, i druga zivotinja kao tele, i treca zivotinja imase lice kao covek, i cetvrta zivotinja bese kao orao kad leti.
8. I svaka od cetiri zivotinje imase po sest krila naokolo, i unutra puna ociju, i mira ne imaju dan i noc govoreci: Svet, svet, svet Gospod Bog Svedrzitelj, Koji bese, i koji jeste, i koji ce doci.
9. I kad dase zivotinje slavu i cast i hvalu Onome sto sedjase na prestolu, sto zivi va vek veka,
10. Padose dvadeset i cetiri staresine pred Onim sto sedjase na prestolu, i poklonise se Onome sto zivi va vek veka, i metnuse krune svoje pred prestolom govoreci:
11. Dostojan si, Gospode, da primis slavu i cast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.
