1. Zato, dakle, i mi imajuci oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trcimo u bitku koja nam je odredjena,
2. Gledajuci na Nacelnika vere i Svrsitelja Isusa, koji mesto odredjene sebi radosti pretrpe krst, ne mareci za sramotu, i sede s desne strane prestola Bozijeg.
3. Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od gresnika podneo, da ne oslabe duse vase i da vam ne dotuzi.
4. Jer jos do krvi ne dodjoste boreci se protiv greha,
5. I zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima: Sine moj! Ne pustaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te On pokara;
6. Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima.
7. Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara?
8. Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobise, dakle ste kopilad, a ne sinovi.
9. Ako su nam dakle telesni ocevi nasi karaci, i bojimo ih se, kako da ne slusamo Oca duhova, da zivimo?
10. Jer oni za malo dana, kako im ugodno bese, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje.
11. Jer svako karanje kad biva ne cini se da je radost, nego zalost; ali posle dace miran rod pravde onima koji su nauceni njime.
12. Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite,
13. I staze poravnite nogama svojim, da ne svrne sta je hromo, nego jos da se isceli.
14. Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovog niko nece videti Gospoda.
15. Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Bozije: da ne uzraste kakav koren gorcine, i ne ucini pakost, i tim da se mnogi ne opogane.
16. Da ne bude ko kurvar ili opoganjen, kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvorodstvo svoje.
17. Jer znate da je i potom, kad htede da primi blagoslov, odbacen; jer pokajanje ne nadje mesta, ako ga i sa suzama trazase.
18. Jer ne pristupiste ka gori koja se moze opipati, i ognju razgorelom, oblaku, i pomrcini i oluji,
19. I trubnom glasu, i glasu reci, kog se odrekose oni koji cuse, da ne cuju vise reci;
20. Jer ne mogahu da podnesu ono sto se zapovedase: Ako se i zver dotakne do gore, bice kamenjem ubijena.
21. I tako strasno bese ono sto se vide da Mojsije rece: Uplasio sam se i drhcem.
22. Nego, pristupiste k sionskoj gori, i ka gradu Boga Zivoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama andjela,
23. K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savrsenih pravednika,
24. I k Isusu, Posredniku zaveta novog, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva.
25. Ali gledajte da se ne odreknete Onog koji govori; jer kad oni ne utekose koji se odrekose onog koji prorokovase na zemlji, a kamoli mi koji se odricemo nebeskog,
26. Kog glas potrese onda zemlju, a sad obeca govoreci; jos jednom ja cu potresti ne samo zemlju nego i nebo.
27. A sto veli: jos jednom, pokazuje da ce se ukinuti ono sto se pomice, kao stvoreno, da ostane ono sto se ne pomice.
28. Zato, primajuci carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom sluzimo za ugodnost Bogu, s postovanjem i sa strahom.
29. Jer je Bog nas oganj koji spaljuje.
