1. Jer zakon imajuci sen dobara koja ce doci, a ne samo oblicje stvari, ne moze nikada savrsiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste zrtve.
2. Inace bi se prestale prinositi se, kad oni koji sluze ne bi vise imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom ociste;
3. Nego se njima svake godine cini spomen za grehe.
4. Jer krv juncija i jarcija ne moze uzeti grehe.
5. Zato, ulazeci u svet govori: Zrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
6. Zrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
7. Tada rekoh: Evo dodjoh, u pocetku knjige pisano je za mene, da ucinim volju Tvoju, Boze.
8. I vise kazavsi: Priloga i prinosa i zrtava, i zrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, sto se po zakonu prinose;
9. Tada rece: Evo dodjoh da ucinim volju Tvoju, Boze. Ukida prvo da postavi drugo.
10. Po kojoj smo volji mi osveceni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
11. I svaki svestenik stoji svaki dan sluzeci i jedne zrtve mnogo puta prinoseci koje nikad ne mogu uzeti grehe.
12. A On prinesavsi jedinu zrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
13. Cekajuci dalje dok se poloze neprijatelji Njegovi podnozje nogama Njegovim.
14. Jer jednim prinosom savrsio je vavek one koji bivaju osveceni.
15. A svedoci nam i Duh Sveti; jer kao sto je napred kazano:
16. Ovo je zavet koji cu naciniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Dacu zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisacu ih;
17. I grehe njihove i bezakonja njihova necu vise spominjati.
18. A gde je oprostenje ovih onde vise nema priloga za grehe.
19. Imajuci, dakle, slobodu, braco, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i zivim.
20. Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
21. I svestenika velikog nad domom Bozijim:
22. Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, ocisceni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom cistom;
23. Da se drzimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obecao;
24. I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima,
25. Ne ostavljajuci skupstinu svoju, kao sto neki imaju obicaj, nego jedan drugog savetujuci, toliko vecma koliko vidite da se priblizuje dan sudni.
26. Jer kad mi gresimo namerno, posto smo primili poznanje istine, nema vise zrtve za grehe;
27. Nego strasno cekanje suda, i revnost ognja koji ce da pojede one koji se suprote.
28. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
29. Koliko mislite da ce gore muke zasluziti onaj koji sina Bozijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrzi, i Duha blagodati naruzi?
30. Jer znamo Onog koji rece: Moja je osveta, ja cu vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod ce suditi narodu svom.
31. Strasno je upasti u ruke Boga Zivoga.
32. Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste,
33. Koje postavsi gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavsi drugovi onima koji zive tako.
34. Jer se na okove moje sazaliste, i dadoste s radoscu da se razgrabi vase imanje, znajuci da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima.
35. Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu.
36. Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Boziju savrsivsi primite obecanje.
37. Jer jos malo, vrlo malo, pa ce doci Onaj koji treba da dodje i nece odocniti.
38. A pravednik zivece od vere; ako li odstupi nece biti po volji moje duse.
39. A mi, braco, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih koji veruju da spasu duse.
