1. Tako i prvi zavet imase pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
2. Jer skinija bese nacinjena prva, u kojoj bese svecnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, sto se zove svetinja.
3. A za drugim zavesom bese skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
4. Koja imase zlatnu kadionicu, i kovceg zaveta okovan svuda zlatom, u kome bese zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se bese omladila, i ploce zaveta.
5. A vise njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o cemu se ne moze sad govoriti redom.
6. A kad ovo bese tako uredjeno, ulazahu svestenici svagda u prvu skiniju i savrsivahu sluzbu Boziju.
7. A u drugu ulazase jednom u godini sam poglavar svestenicki, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
8. Ovim pokazivase Duh Sveti da se jos nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
9. Koja ostade prilika za sadasnje vreme, u koje se prinose dari i zrtve, i ne mogu da se svrse po savesti onog koji sluzi.
10. Osim u jelima i picima, i razlicnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
11. Ali dosavsi Hristos, poglavar svestenicki dobara koja ce doci, kroz bolju i savrseniju skiniju, koja nije rukom gradjena, to jest, nije ovog stvorenja,
12. Ni s krvlju jarcijom, niti telecom, nego kroz svoju krv udje jednom u svetinju, i nadje vecni otkup.
13. Jer ako krv juncija i jarcija, i pepeo junicin, pokropivsi njom opoganjene, osvecuje na telesnu cistotu;
14. A kamoli nece krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, ocistiti savest nasu od mrtvih dela, da sluzimo Bogu Zivom i Istinitom?
15. I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obecanje vecnog nasledstva prime zvani.
16. Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji cini zavet.
17. Jer je zavet po smrti potvrdjen: buduci da nema nikakve sile dok je ziv onaj koji ga je nacinio.
18. Jer ni prvi nije utvrdjen bez krvi.
19. Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarcije i telece, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
20. Govoreci: Ovo je krv zaveta koji Bog nacini s vama.
21. A tako i skiniju i sve sudove sluzbene pokropi krvlju.
22. I gotovo sve se krvlju cisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oprostenje.
23. Tako je trebalo da se oblicja nebeskih ovima ciste, a sama nebeska boljim zrtvama od ovih.
24. Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaze sad pred licem Bozijim za nas;
25. Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao sto poglavar svestenicki ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom:
26. Inace bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svrsetku veka javi se da svojom zrtvom satre greh.
27. I kao sto je ljudima odredjeno jednom umreti, a potom sud:
28. Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom ce se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga cekaju.
