1. Zato da ostavimo pocetak Hristove nauke i da se damo na savrsenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga,
2. Nauke krstenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda vecnog.
3. I ovo cemo uciniti ako Bog dopusti.
4. Jer nije moguce one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajednicari Duha Svetog,
5. I okusili dobru rec Bozju, i silu onog sveta, i otpali,
6. Opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruze sina Bozijeg.
7. Jer zemlja koja pije dazd sto cesto na nju pada, i koja radja povrce dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;
8. A koja iznosi trnje i cicak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sazeze.
9. Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i sta se drzi spasenja, ako i govorimo tako.
10. Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vase i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluzivsi svetima i sluzeci.
11. Ali zelimo da svaki od vas pokaze to isto staranje da se nada odrzi tvrdo do samog kraja;
12. Da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obecanja.
13. Jer kad Bog Avramu obeca, ne imajuci nicim vecim da se zakune, zakle se sobom,
14. Govoreci: Zaista blagosiljajuci blagoslovicu te, i umnozavajuci umnozicu te.
15. I tako trpeci dugo, dobi obecanje.
16. Jer se ljudi vecim kunu, i svakoj njihovoj svadji svrsetak je zakletva za potvrdjenje.
17. Zato i Bog kad htede naslednicima obecanja obilnije da pokaze tvrdju zaveta svog, ucini posrednika kletvu:
18. Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguce slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana,
19. Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duse, koji ulazi i za najdalje zavese,
20. Gde Isus udje napred za nas, postavsi poglavar svestenicki doveka po redu Melhisedekovom.
