1. Zato, braco sveta, zajednicari zvanja nebeskog, poznajte poslanika i vladiku, kog mi priznajemo, Isusa Hrista,
2. Koji je veran Onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovom.
3. Jer Ovaj posta toliko dostojan vece casti od Mojsija, koliko vecu od doma cast ima onaj koji ga je nacinio.
4. Jer svaki dom treba neko da nacini; a ko je sve stvorio ono je Bog.
5. I Mojsije dakle bese veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedocanstvo onog sto je trebalo da se govori.
6. Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nade do kraja tvrdo odrzimo.
7. Zato, kao sto govori Duh Sveti: Danas ako glas Njegov cujete,
8. Ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji,
9. Gde me iskusase ocevi vasi, iskusase me, i gledase dela moja cetrdeset godina.
10. Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznase puteve moje;
11. Zato se zakleh u gnevu svom da nece uci u pokoj moj.
12. Gledajte, braco, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Zivoga;
13. Nego se utesavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne;
14. Jer postadosmo zajednicari Hristu, samo ako kako smo poceli u Njemu biti do kraja tvrdo odrzimo;
15. Dokle se govori: Danas, ako glas Njegov cujete, ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste.
16. Jer neki cuvsi prognevise se, ali ne svi koji izidjose iz Misira s Mojsijem.
17. A na koje mrzi cetrdeset godina? Nije li na one koji sagresise, koji ostavise kosti u pustinji?
18. A kojima se zakle da nece uci u pokoj Njegov, nego onima koji ne htese da veruju?
19. I vidimo da ne mogose uci za neverstvo.
