1. A sam ja, Pavle, molim vas krotosti radi i tisine Hristove, koji sam pred vama ponizen prema vama, a kad nisam kod vas, slobodan sam prema vama.
2. Molim pak da mi ne bude potrebno kad budem kod vas, onako slobodan biti kao sto mislim da smem protiv nekih koji misle za nas da po telu zivimo;
3. Jer ako i zivimo po telu, ne borimo se po telu.
4. Jer oruzje naseg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli
5. I svaku visinu koja se podize na poznanje Bozije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu,
6. I u pripravnosti imamo osvetu za svaku nepokornost, kad se izvrsi vasa pokornost.
7. Gledate li na ono sto vam je pred ocima? Ako se ko uzda da je Hristov neka misli opet u sebi da kako je on Hristov tako smo i mi Hristovi.
8. Jer ako se sta i vise pohvalim vlascu nasom koju nam dade Gospod na popravljanje, a ne na kvarenje vase, necu se postideti.
9. Ali da se ne pokazem kao da vas plasim poslanicama;
10. Jer su poslanice, veli, teske i jake, a kad je telom pred nama, slab je, i rec njegova ne valja nista.
11. Ovo neka pomisli takav da kakvi smo u reci po poslanicama kad nismo kod vas, takvi smo i u delu kad smo tu.
12. Jer ne smemo sebe mesati ili se porediti s drugima koji hvale sami sebe; ali kad sami po sebi sebe mere i porede sami sebe sa sobom, ne razumevaju.
13. A mi se necemo hvaliti preko mere, nego po meri pravila kog nam Bog meru razdeli da dopremo i do vas.
14. Jer se mi daleko ne prostiremo, kao da ne dosezemo do vas; jer dopresmo i do vas s jevandjeljem Hristovim,
15. Ne hvaleci se preko mere u tudjim poslovima, imajuci pak nadu kad uzraste vera vasa da cemo se u vama velicati po pravilu svom izobilno,
16. Da u dalekim stranama od vas propovedimo jevandjelje, i da se ne pohvalimo onim sto je po tudjem pravilu uradjeno.
17. A koji se hvali, Gospodom neka se hvali.
18. Jer onaj nije valjan koji se sam hvali, nego kog Gospod hvali.
