1. Zato imajuci ovu sluzbu kao sto bismo pomilovani, ne dosadjuje nam se;
2. Nego se odrekosmo tajnog srama da ne zivimo u lukavstvu, niti da izvrcemo rec Boziju, nego javljanjem istine da se pokazemo svakoj savesti covecijoj pred Bogom.
3. Ako li je pak pokriveno jevandjelje nase u onima je pokriveno koji ginu,
4. U kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevandjelja slave Hristove, koji je oblicje Boga, koji se ne vidi.
5. Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vase sluge Isusa Gospoda radi.
6. Jer Bog koji rece da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima nasim na svetlost poznanja slave Bozije u licu Isusa Hrista.
7. Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnostvo sile bude od Boga, a ne od nas.
8. U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosadjuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu;
9. Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.
10. I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i zivot Isusov na telu nasem pokaze.
11. Jer mi zivi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i zivot Isusov javi na smrtnom telu nasem.
12. Zato dakle smrt vlada u nama, a zivot u vama.
13. Imajuci pak onaj isti duh vere kao sto je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.
14. Znajuci da ce Onaj koji podize Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.
15. Jer je sve vas radi, da blagodat umnozena izobiluje hvalama na slavu Boziju.
16. Zato nam se ne dosadjuje; no ako se nas spoljasnji covek i raspada, ali se unutrasnji obnavlja svaki dan.
17. Jer nasa laka sadasnja briga donosi nam vecnu i od svega pretezniju slavu.
18. Nama koji ne gledamo na ovo sto se vidi, nego na ono sto se ne vidi; jer je ovo sto se vidi, za vreme, a ono sto se ne vidi, vecno.
