1. Ovo pak sudih u sebi da opet ne dodjem k vama u zalosti.
2. Jer ako ja cinim zalost vama, ko je koji ce mene veseliti osim onog koji prima zalost od mene?
3. I pisah vam ovo isto, da kad dodjem ne primim zalost na zalost, a za koje bi valjalo da se veselim nadajuci se na sve vas da je moja radost svih vas.
4. Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ozalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama.
5. Ako li je ko mene razalio, ne razali mene, do nekoliko, da ne otezam svima vama.
6. Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih.
7. Zato vi, nasuprot, vecma da oprastate i tesite, da takav kako ne padne u preveliku zalost.
8. Zato vas molim, utvrdite k njemu ljubav.
9. Jer vam zato i pisah, da poznam postenje vase jeste li u svacemu poslusni.
10. A kome vi sta oprostite onom oprastam i ja; jer ja ako sta kome oprostih, oprostih mu vas radi mesto Isusa Hrista,
11. Da nas ne prevari sotona; jer znamo sta on misli.
12. A kad dodjoh u Troadu da propovedam jevandjelje Hristovo, i otvorise mi se vrata u Gospodu,
13. Ne imadoh mira u duhu svom, ne nasavsi Tita, brata svog; nego oprostivsi se s njima izidjoh u Makedoniju.
14. Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svog na svakom mestu.
15. Jer smo mi Hristov miris Bogu i medju onima koji se spasavaju i koji ginu:
16. Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris zivotni za zivot. I za ovo ko je vredan?
17. Jer mi nismo kao mnogi koji necisto propovedaju rec Boziju, nego iz cistote, i kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.
