1. I ja dosavsi k vama, braco, ne dodjoh s visokom reci ili premudrosti da vam javljam svedocanstvo Bozije.
2. Jer nisam mislio da znam sta medju vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.
3. I ja bejah medju vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju.
4. I rec moja, i poucenje moje ne bese u nadgovorljivim recima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.
5. Da vera vasa ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Bozijoj.
6. Ali premudrost govorimo koja je u savrsenima, a ne premudrost veka ovog ni knezova veka ovog koji prolaze.
7. Nego govorimo premudrost Boziju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu nasu;
8. Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.
9. Nego kao sto je pisano: Sta oko ne vide, i uho ne cu, i u srce coveku ne dodje, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.
10. A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Bozije.
11. Jer ko od ljudi zna sta je u coveku osim duha covecijeg koji zivi u njemu? Tako i u Bogu sta je niko ne zna osim Duha Bozijeg.
12. A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo sta nam je darovano od Boga;
13. Koje i govorimo ne recima sto je naucila covecija premudrost, nego sta uci Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.
14. A telesni covek ne razume sta je od Duha Bozijeg; jer mu se cini ludost i ne moze da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
15. Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.
16. Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouci? A mi um Hristov imamo.
