1. I kao sto bi odredjeno da idemo u Talijansku, predase i Pavla i druge neke suznje kapetanu, po imenu Juliju, od cesareve cete.
2. A kad udjosmo u ladju adramitsku da plovimo u azijska mesta, otiskosmo se; i s nama bese Aristarh Makedonac iz Soluna.
3. I drugi dan dodjosmo u Sidon. I Julije drzase Pavla lepo, i dopusti mu da odlazi k svojim prijateljima i da ga posluzuju.
4. I odande odvezavsi se doplovismo u Kipar, jer vetrovi behu protivni.
5. I preplovivsi pucinu kilikijsku i pamfilijsku dodjosmo u Miru likijsku.
6. I onde nasavsi kapetan ladju aleksandrijsku koja plovi u Talijansku, metnu nas u nju.
7. I plovivsi mnogo dana sporo, i jedva dosavsi prema Knidu, jer nam vetar ne davase, doplovismo pod Krit kod Salmone.
8. I jedva se vozeci pored kraja, dodjosmo na jedno mesto koje se zove Dobra Pristanista, kod kog blizu bese grad Laseja.
9. A posto prodje mnogo vremena, i vec plovljenje ne bese bez straha, jer i post vec bese prosao, savetovase Pavle
10. Govoreci im: Ljudi! Vidim da ce plovljenje biti s mukom i velikom stetom ne samo tovara i ladje nego i dusa nasih.
11. Ali kapetan poslusa vecma krmanosa i gospodara od ladje negoli Pavlove reci.
12. A ne buduci pristaniste zgodno za zimovnik, savetovahu mnogi da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doci do Finika, i onde da zimuju u pristanistu kritskom, koje gleda k jugu i k zapadu.
13. I kad dunu jug, misljahu da im se volja ispuni, i podignuvsi jedra plovljahu pokraj Krita.
14. Ali ne zadugo potom dunu, nasuprot njemu, buran vetar koji se zove Evroklidon.
15. A kad se ladja ote, i ne mogase se vetru protiviti, predadosmo je valovima i nosahu nas.
16. A kad prodjosmo mimo jedno ostrvo koje se zove Klauda, jedva mogosmo udrzati camac,
17. Koji izvukavsi, svakojako pomagahu, te ga privezasmo odozgo za ladju; a bojeci se da ne udari na prud, spustismo jedra, i tako se plavljasmo.
18. A kad nam veoma dosadjivase bura sutradan izbacivahu tovare.
19. I u treci dan svojim rukama izbacismo alat ladjarski.
20. A kad se ni sunce ni zvezde za mnogo dana ne pokazase, i bura ne mala navalila, bese propala sva nada da cemo se izbaviti.
21. I kad se zadugo nije jelo, onda Pavle stavsi preda njih rece: Trebase dakle, o ljudi! Poslusati mene, i ne otiskivati se od Krita, i ne imati ove muke i stete.
22. I evo sad vas molim da budete dobre volje: jer nijedna dusa od vas nece propasti osim ladje;
23. Jer u ovu noc stade preda me andjeo Boga kog sam ja i kome sluzim,
24. Govoreci: Ne boj se, Pavle! Valja ti doci pred cesara; i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom.
25. Zato ne bojte se, ljudi; jer verujem Bogu da ce tako biti kao sto mi bi receno.
26. Ali valja nam doci na jedno ostrvo.
27. A kad bi cetrnaesta noc, i mi se u ponoci plavljasmo po adrijanskoj pucini, pomislise ladjari da se priblizuju k nekakvoj zemlji.
28. I izmerivsi dubinu nadjose dvadeset hvati; i prosavsi malo opet izmerise, i nadjose petnaest hvati.
29. Onda bojeci se da kako ne udare na prudovita mesta bacise sa straznjeg kraja ladje cetiri lengera, pa se moljasmo Bogu da svane.
30. A kad ladjari gledahu da pobegnu iz ladje, i spustise camac u more izgovarajuci se kao da hoce s prednjeg kraja da spuste lengere,
31. Rece Pavle kapetanu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu u ladji, vi ne mozete zivi ostati.
32. Tada vojnici odrezase uza na camcu i pustise ga te pade.
33. A kad htede da svane, moljase Pavle sve da jedu, govoreci: Cetrnaesti je dan danas kako cekate i ne jeduci zivite nista ne okusivsi.
34. Zato vas molim da jedete: jer je to za vase zdravlje. A ni jednom od vas dlaka s glave nece otpasti.
35. I rekavsi ovo uze hleb, i dade hvalu Bogu pred svima, i prelomivsi stade jesti.
36. Onda se svi razveselivsi i oni jedose.
37. A u ladji bese nas dusa svega dvesta i sedamdeset i sest.
38. I nasitivsi se jela, olaksase ladju izbacivsi psenicu u more.
39. A kad bi dan ne poznavahu zemlje; nego ugledase nekakav zaliv s peskom, na koji se dogovorise ako bude moguce, da izvuku ladju.
40. I podignuvsi lengere vozahu se po moru, i odresivsi uza na krmama, i rasirivsi malo jedro prema vetricu koji duvase, vozasmo se kraju.
41. A kad dodjosmo kao na jedan jezik, gde se more kao razdeljuje, nasadi se ladja; i prednji kraj, koji se nasadi, osta tvrd da se ne moze pomaknuti, a krma se razbijase od sile valova.
42. A vojnici se dogovorise da pobiju suznje, da koji ne ispliva i ne utece.
43. Ali kapetan zeleci sacuvati Pavla zabrani njihov dogovor, i zapovedi onima koji znahu plivati da iskoce najpre, i da izidju na zemlju;
44. A ostali jedni na daskama a jedni na cemu od ladje. I tako izidjose svi zivi na zemlju.
