1. A Agripa rece Pavlu: Dopusta ti se da govoris sam za se. Onda Pavle pruzivsi ruku odgovarase:
2. Za srecu svoju drzim, care Agripa, sto se danas pred tobom odgovaram za sve sto me potvoraju Jevreji,
3. A najvise sto znam da ti poznajes sve jevrejske obicaje i prepiranja. Zato te molim da me poslusas milostivo.
4. Moje dakle zivljenje od mladosti, koje je isprva bilo medju narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.
5. Kako me znadu isprva, ako hoce posvedociti, da po poznatoj jeresi nase vere ziveh farisejski.
6. I sad stojim pred sudom za nadanje obecanja koje Bog obrece ocevima nasim,
7. Kome se svi dvanaest kolena nasih jednako dan i noc sluzeci nadaju da ce doci. Za ovo nadanje optuzen sam, care Agripa, od Jevreja.
8. Sta? Zar vi mislite da se ne moze verovati da Bog mrtve podize?
9. Tako i ja misljah da mi valja mnoga zla ciniti protiv imena Isusa Nazarecanina,
10. Kao sto i ucinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivsi vlast od glavara svestenickih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.
11. I po svim zbornicama muceci ih cesto, nagonjah da hule na Isusa; i odvise mrzeci na njih gonjah ih tja i do tudjih gradova.
12. Za koje iduci u Damask s vlascu i zapovescu od glavara svestenickih,
13. U podne, care, videh na putu s neba svetlost vecu od sijanja suncanog, koja obasja mene i one sto idjahu sa mnom.
14. A kad mi svi padosmo na zemlju, cuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zasto me gonis? Tesko ti je protivu bodila pracati se.
15. A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On rece: Ja sam Isus, kog ti gonis;
16. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te ucinim slugom i svedokom ovome sto si video i sto cu ti pokazati,
17. Izbavljajuci te od naroda jevrejskog i od neznabozaca, kojima cu te poslati,
18. Da im otvoris oci da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oprostenje greha i dostojanje medju osvecenima verom mojom.
19. Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;
20. Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznaboscima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu cineci dela dostojna pokajanja.
21. Zato me Jevreji uhvatise u crkvi i htese da me raskinu.
22. Ali dobivsi pomoc Bozju stojim do samog ovog dana, i svedocim i malom i velikom, ne kazujuci nista osim sto proroci kazase da ce biti, i Mojsije:
23. Da ce Hristos postradati, i da ce biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznaboscima.
24. A kad on ovo odgovarase, rece Fist velikim glasom: Zar ludujes, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.
25. A on rece: Ne ludujem, cestiti Fiste, nego reci istine i razuma kazujem.
26. Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je sta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.
27. Verujes li, care Agripa, prorocima? Znam da verujes.
28. A Agripa rece Pavlu: Jos malo pa ces me nagovoriti da budem hriscanin.
29. A Pavle rece: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slusaju danas bili takvi kao i ja sto sam, osim okova ovih.
30. I kad on ovo rece, usta car i sudija i Vernikija, i koji sedjahu s njima,
31. I otisavsi razgovarahu se medju sobom govoreci: Ovaj covek nije ucinio nista sto zasluzuje smrt ili okove.
32. A Agripa rece Fistu: Ovaj covek mogase biti pusten da ne rece da hoce k cesaru. I tako sudija namisli da ga posalje k cesaru.
