1. A Pavle pogledavsi na skupstinu rece: Ljudi braco! Ja sa svom dobrom savesti ziveh pred Bogom do samog ovog dana.
2. A poglavar svestenicki Ananija zapovedi onima sto stajahu kod njega da ga biju po ustima.
3. Tada mu rece Pavle: Tebe ce Bog biti, zide okreceni! I ti sedis te mi sudis po zakonu, a prestupajuci zakon zapovedas da me biju.
4. A oni sto stajahu naokolo rekose: Zar psujes Bozjeg poglavara svestenickog?
5. A Pavle rece: Ne znadoh, braco, da je poglavar svestenicki, jer stoji napisano: Staresini naroda svog da ne govoris ruzno.
6. A znajuci Pavle da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja povika na skupstini: Ljudi braco! Ja sam farisej i sin farisejev: za nadu i za vaskrsenje iz mrtvih doveden sam na sud.
7. A kad on ovo rece, postade raspra medju sadukejima i farisejima, i razdeli se narod.
8. Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni andjela ni duha; a fariseji priznaju oboje.
9. I postade velika vika, i ustavsi knjizevnici od strane farisejske prepirahu se medju sobom govoreci: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom coveku; ako li mu govori duh ili andjeo, da se ne suprotimo Bogu.
10. A kad posta raspra velika, pobojavsi se vojvoda da Pavla ne raskinu, zapovedi da sidju vojnici i da ga otmu izmedju njih, i da ga odvedu u logor.
11. A onu noc stade Gospod pred njega i rece: Ne boj se, Pavle, jer kao sto si svedocio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedociti.
12. A kad bi dan, ucinise neki od Jevreja vece i zaklese se govoreci da nece ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla.
13. A bese ih vise od cetrdeset koji ovu kletvu ucinise.
14. Ovi pristupivsi ka glavarima svestenickim i staresinama, rekose: Kletvom zaklesmo se da necemo nista okusiti dok ne ubijemo Pavla;
15. Sad dakle vi sa saborom kazite vojvodi da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on priblizi.
16. A sin sestre Pavlove cuvsi ovu zasedu dodje i udje u logor i kaza Pavlu.
17. A Pavle dozvavsi jednog od kapetana rece: Ovo momce odvedi k vojvodi, jer ima nesto da mu kaze.
18. A on ga uze i dovede k vojvodi, i rece: Suzanj Pavle dozva me i zamoli da ovo momce dovedem k tebi koje ima nesto da ti govori.
19. A vojvoda uzevsi ga za ruku, i otisavsi nasamo, pitase ga: Sta je sto imas da mi kazes?
20. A ono rece: Jevreji dogovorise se da te zamole da sutra svedes Pavla k njima na skupstinu, kao da bi hteli bolje ispitati za njega;
21. Ali ti ih nemoj poslusati, jer ga cekaju od njih vise od cetrdeset ljudi koji su se zakleli da nece ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i cekaju tvoje obecanje.
22. A vojvoda onda otpusti momce zapovedivsi mu: Nikom ne kazuj da si mi ovo javio.
23. I dozvavsi dvojicu od kapetana rece: Pripravite mi dvesta vojnika da idu do Cesarije, i sedamdeset konjika i dvesta strelaca, po trecem satu noci.
24. I neka dovedu konje da posade Pavla, i da ga prate do Filiksa sudije.
25. I napisa poslanicu u kojoj ovako govorase:
26. Od Klaudija Lisije cestitom Filiksu pozdravlje.
27. Coveka ovog uhvatise Jevreji i htese da ga ubiju; ja pak dodjoh s vojnicima i oteh ga doznavsi da je Rimljanin.
28. I zeleci doznati uzrok za koji ga krive svedoh ga na njihovu skupstinu.
29. Tada nadjoh da ga krive za pitanja zakona njihovog, a da nema nikakve krivice koja zasluzuje smrt ili okove.
30. I doznavsi ja ugovor jevrejski o glavi ovog coveka odmah ga poslah k tebi zapovedivsi i suparnicima njegovim da pred tobom kazu sta imaju na nj. Zdrav budi!
31. A vojnici onda, kao sto im se zapovedi, uzese Pavla i odvedose ga nocu u Antipatridu.
32. A sutradan ostavivsi konjike da idu s njim, vratise se u logor.
33. A oni dosavsi u Cesariju, predase poslanicu sudiji i izvedose Pavla preda nj.
34. A sudija procitavsi poslanicu zapita odakle je; i doznavsi da je iz Kilikije
35. Rece: Ispitacu te kad suparnici tvoji dodju. I zapovedi da ga cuvaju u dvoru Irodovom.
