1. Ljudi, braco i ocevi! Cujte sad moj odgovor k vama.
2. A kad cuse da im jevrejskim jezikom progovori, jos veca tisina posta. I rece:
3. Ja sam covek Jevrejin, koji sam rodjen u Tarsu kilikijskom, i odgajen u ovom gradu kod nogu Gamaliilovih, naucen upravo otackom zakonu, i bejah revnitelj Bozji kao sto ste vi svi danas.
4. Ja ovaj put gonih do same smrti, vezujuci i predajuci u tamnicu i ljude i zene,
5. Kao sto mi svedoci i poglavar svestenicki i sve staresine; od kojih i poslanice primih na bracu koja zive u Damasku; i idjah da dovedem one sto behu onamo svezane u Jerusalim da se muce.
6. A kad idjah i priblizih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svetlost s neba.
7. I padoh na zemlju, i cuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! Zasto me gonis?
8. A ja odgovorih: Ko si Ti, Gospode? A On mi rece: Ja sam Isus Nazarecanin, kog ti gonis.
9. A koji behu sa mnom videse svetlost i uplasise se; ali ne cuse glas koji mi govorase.
10. A ja rekoh: Sta cu ciniti, Gospode? A Gospod mi rece: Ustani i idi u Damask, i tamo ce ti se kazati za sve sta ti je odredjeno da cinis.
11. I kad obnevideh od silne svetlosti one, vodjahu me za ruku oni koji behu sa mnom, i dodjoh u Damask.
12. A neki Ananija, covek pobozan po zakonu, posvedocen od sviju Jevreja koji zive u Damasku,
13. Dosavsi k meni stade i rece mi: Savle brate! Progledaj. I ja u taj cas pogledah na nj.
14. A on mi rece: Bog otaca nasih izabra te da poznas volju Njegovu, i da vidis pravednika, i da cujes glas iz usta Njegovih:
15. Da Mu budes svedok pred svim ljudima za ovo sto si video i cuo.
16. I sad sta oklevas? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavsi ime Gospoda Isusa.
17. A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe,
18. I videh Ga gde mi govori: Pohitaj te izadji iz Jerusalima, jer nece primiti svedocanstvo tvoje za mene.
19. I ja rekoh: Gospode! Sami znadu da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji Te veruju.
20. I kad se prolivase krv Stefana svedoka Tvog, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i cuvah haljine onih koji ga ubijaju.
21. I rece mi: Idi, jer cu ja daleko da te posaljem u neznabosce.
22. A oni ga slusahu do ove reci, pa podigose glas svoj govoreci: Uzmi sa zemlje takvog; jer ne treba da zivi.
23. A kad oni vikahu i zbacivahu haljine i bacahu prah u nebo,
24. Zapovedi vojvoda da ga odvedu u logor, i rece da ga bojem ispitaju da dozna za kakvu krivicu tako vikahu na nj.
25. I kad ga pritegose uzicama, rece Pavle kapetanu, koji stajase onde: Zar vi mozete biti coveka Rimljanina, i jos bez suda?
26. A kad cu kapetan, pristupi k vojvodi i kaza govoreci: Gledaj sta ces ciniti; jer je ovaj covek Rimljanin.
27. A vojvoda pristupivsi rece mu: Kazi mi jesi li ti Rimljanin? A on rece: Da.
28. A vojvoda odgovori: Ja sam za veliku cenu ime ovog gradjanstva dobio. A Pavle rece: A ja sam se i rodio s njime.
29. Onda odstupise odmah od njega oni sto htese da ga ispituju; a vojvoda se uplasi kad razume da je Rimljanin i sto ga bese svezao.
30. A sutradan, zeleci doznati istinu zasto ga tuze Jevreji, pusti ga iz okova, i zapovedi da dodju glavari svestenicki i sav sabor njihov; i svedavsi Pavla postavi ga pred njima.
