1. Dogodi se pak, kad bese Apolos u Korintu, da Pavle prolazase gornje zemlje, i dodje u Efes, i nasavsi neke ucenike
2. Rece im: Jeste li primili Duha Svetog kad ste verovali? A oni mu rekose: Nismo ni culi da ima Duh Sveti.
3. A on im rece: Na sta se dakle krstiste? A oni rekose: Na krstenje Jovanovo.
4. A Pavle rece: Jovan krsti krstenjem pokajanja, govoreci narodu da veruju Onog koji ce za njim doci, to jest, Hrista Isusa.
5. A kad to cuse, krstise se u ime Gospoda Isusa.
6. A kad Pavle metnu ruke na njih, sidje Duh Sveti na njih, i govorase jezike i proricahu.
7. A bese ljudi svega oko dvanaest.
8. I usavsi u zbornicu govorase slobodno tri meseca uceci i uveravajuci za carstvo Bozje.
9. A kad neki behu otvrdnuli i svadjahu se huleci na put Gospodnji pred narodom, odstupi od njih i odluci ucenike, pa se prepirase svaki dan u skoli nekog Tirana.
10. I ovo je bivalo dve godine, tako da svi koji zivljahu u Aziji, i Jevreji i Grci, cuse rec Gospoda Isusa.
11. I Bog cinjase ne mala cudesa rukama Pavlovim,
12. Tako da su i calme i ubruscice znojave od tela njegovog nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlazahu iz njih.
13. I pocese neki od Jevreja, koji se skitahu i zaklinjahu djavole, spominjati nad onima u kojima behu zli duhovi ime Gospoda Isusa govoreci: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propoveda.
14. A behu nekih sedam sinova Skeve Jevrejina, poglavara svestenickog, koji ovo cinjahu.
15. A duh zli odgovarajuci rece: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste?
16. I skocivsi na njih covek u kome bese zli duh nadvlada ih, i pritiste ih poda se tako da goli i izranjeni utekose iz one kuce.
17. I ovo doznase svi koji zivljahu u Efesu, i Jevreji, i Grci; i udje strah u sve njih, i velicase se ime Gospoda Isusa.
18. I mnogi od onih sto verovahu, dolazahu te se ispovedahu i kazivahu sta su ucinili.
19. A mnogi od onih koji carahu, sabravsi knjige svoje spaljivahu ih pred svima; i proracunase i nadjose da su vredele pedeset hiljada grosa.
20. Tako zdravo rastijase i nadvladjivase rec Gospodnja.
21. I kad se ovo svrsi, namisli Pavle da prodje preko Makedonije i Ahaje, i da ide u Jerusalim, i rece: Posto budem tamo, valja mi i Rim videti.
22. I posla u Makedoniju dvojicu od onih koji ga sluzahu, Timotija i Erasta; a on osta neko vreme u Aziji.
23. A u ono vreme podize se ne mala buna puta radi Gospodnjeg,
24. Jer nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, koji gradjase Dijani srebrne crkvice i davase majstorima ne mali posao,
25. On skupi ove i drugih ovakvih stvari majstore, i rece: Ljudi! Vi znate da od ovog posla mi imamo dobitak za svoje zivljenje;
26. I vidite i cujete da ne samo u Efesu nego gotovo po svoj Aziji ovaj Pavle odvrati narod mnogi, govoreci: To nisu bogovi sto se rukama covecijim grade.
27. I ne samo sto ce ova nesreca doci na nas zanat da ne prolazi, nego se nece mariti ni za crkvu velike boginje Dijane, i propasce velicanstvo one koju sva Azija i vasioni svet postuje.
28. A kad oni ovo cuse, napunise se gneva, i vikahu govoreci: Velika je Dijana Efeska!
29. I sav se grad napuni bune; i navalivsi jednodusno na zboriste uhvatise Gaja i Aristarha iz Makedonije, drugove Pavlove.
30. A kad Pavle htede da ide medju narod, ne dadose mu ucenici.
31. A neki i od azijskih poglavara koji mu behu prijatelji, poslase k njemu savetujuci ga da ne izlazi na zboriste.
32. Jedni pak vikahu jedno a drugi drugo; jer bese sabor smucen, i najvise ih ne znahu zasto su se skupili.
33. A jedni od naroda izvukose Aleksandra, kad ga Jevreji izvedose. A Aleksandar mahnuvsi rukom htede da odgovori narodu.
34. A kad ga poznase da je Jevrejin, povikase svi u glas, i vikahu oko dva sata: Velika je Dijana Efeska.
35. A pisar utisavsi narod rece: Ljudi Efesci! Ko je taj covek koji ne zna da grad Efes slavi veliku boginju Dijanu i njen kip nebeski?
36. Kad dakle to ne moze niko odreci, valja vi da budete mirni, i nista naglo da ne cinite;
37. Jer dovedoste ove ljude koji niti su crkvu Dijaninu pokrali, niti hule na vasu boginju.
38. A Dimitrije i majstori koji su s njim ako imaju kakvu tuzbu, imaju sudovi, i imaju namesnici, neka tuze jedan drugog.
39. Ako li sta drugo istete, neka se izvidi na pravoj skupstini.
40. Jer se bojimo da ne budemo tuzeni za danasnju bunu; a nijednog uzroka nema kojim bismo se mogli opravdati za ovu bunu. I ovo rekavsi raspusti narod koji se bese sabrao.
