1. Prosavsi pak Amfipolj i Apoloniju dodjose u Solun, gde bese zbornica jevrejska.
2. I Pavle po obicaju svom udje k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,
3. Pokazujuci i dokazujuci im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, rece, propovedam vama, jeste Hristos.
4. I neki od njih verovase, i pristase s Pavlom i sa Silom, i od poboznih Grka mnostvo veliko, i od zena gospodskih ne malo.
5. Ali tvrdovrati Jevreji zavidjahu, i uzevsi neke zle ljude od prostog naroda, i sabravsi cetu, uzbunise po gradu, i napadose na kucu Jasonovu, i trazahu da ih izvedu pred narod.
6. A kad njih ne nadjose, povukose Jasona i neke od brace pred staresine gradske vicuci: Ovi sto zamutise vasioni svet dodjose i ovde,
7. Koje Jason primi; i ovi svi rade protiv cesarevih zapovesti, govoreci da ima drugi car, Isus.
8. I smutise narod i staresine gradske koji ovo cuse.
9. Ali kad ih Jason i ostali zadovoljise odgovorom, pustise ih.
10. A braca odmah nocu opravise Pavla i Silu u Veriju. Dosavsi onamo udjose u zbornicu jevrejsku.
11. Ovi pak behu plemenitiji od onih sto zive u Solunu; oni primise rec sa svim srcem, i svaki dan istrazivahu po pismu je li to tako.
12. Tako verovase mnogi od njih, i od postenih grckih zena i od ljudi ne malo.
13. A kad razabrase Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi rec Bozju, dodjose i onamo te uzdigose i pobunise narod.
14. A braca onda odmah otpravise Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostase onde.
15. A pratioci dovedose Pavla do Atine: i primivsi zapovest na Silu i Timotija da dodju k njemu sto brze, vratise se.
16. A kad ih Pavle cekase u Atini, razdrazi se duh njegov u njemu gledajuci grad pun idola;
17. I prepirase se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udesavase.
18. A neki od Epikurovaca i od stojickih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Sta hoce ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoce nove bogove da propoveda. Jer im propovedase jevandjelje o Isusu i o vaskrsenju.
19. Pa ga uzese i odvedose na Areopag govoreci: Mozemo li razumeti kakva je ta nova nauka sto ti kazujes?
20. Jer nesto novo meces u nase usi; hocemo dakle da vidimo sta ce to biti.
21. A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizasta drugo nego da sta novo kazuju ili slusaju.
22. A Pavle stavsi nasred Areopaga rece: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobozni;
23. Jer prolazeci i motreci vase svetinje nadjoh oltar na kome bese napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajuci postujete Onog vam ja propovedam.
24. Bog koji je stvorio svet i sve sto je u njemu, On buduci Gospodar neba i zemlje, ne zivi u rukotvorenim crkvama,
25. Niti prima ugadjanja od ruku covecijih, kao da bi Onome trebalo sta koji sam daje svima zivot i dihanje i sve.
26. I ucinio je da od jedne krvi sav rod coveciji zivi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred odredjena vremena i medje njihovog zivljenja:
27. Da traze Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i nasli, premda nije daleko ni od jednog nas;
28. Jer kroz Njega zivimo, i micemo se, i jesmo; kao sto i neki od vasih pevaca rekose: Jer smo i rod Njegov.
29. Kad smo dakle rod Bozji, ne treba da mislimo da je Bozanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski nacinili po smisljanju svom.
30. Ne gledajuci dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;
31. Jer je postavio dan u koji ce suditi vasionom svetu po pravdi preko coveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvsi Ga iz mrtvih.
32. A kad cuse vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekose: Da te cujemo opet o tom.
33. Tako Pavle otide izmedju njih.
34. A neki ljudi pristase uza nj i verovase; medju kojima bese i Dionisije Areopagitski, i zena po imenu Damara, i drugi s njima.
