1. Dodje pak u Dervu i u Listru, i gle, onde bese neki ucenik, po imenu Timotije, sin neke zene Jevrejke koja verovase, a oca Grka;
2. Za njega dobro svedocahu braca koja behu u Listri i u Ikoniji.
3. Ovog namisli Pavle da uzme sa sobom; i uze ga, i obreza Jevreja radi koji behu u onim mestima: jer svi znahu oca njegovog da bese Grk.
4. I kad prolazahu po gradovima, predavase im da drze uredbe koje uredise apostoli i staresine u Jerusalimu.
5. A crkve se utvrdjivahu u veri, i svaki dan bivase ih vise.
6. A kad prodjose Frigiju i galatijsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti rec u Aziji.
7. A kad dodjose u Misiju htese da idu u Vitiniju, i Duh ne dade.
8. A kad prodjose Misiju, sidjose u Troadu.
9. I Pavlu se javi utvara nocu: bese jedan covek iz Makedonije, i stajase moleci ga i govoreci: Dodji u Makedoniju i pomozi nam.
10. A kad vide utvaru, odmah gledasmo da izidjemo u Makedoniju, doznavsi da nas Gospod pozva da im propovedamo jevandjelje.
11. A kad se odvezosmo iz Troade, dodjosmo u Samotrak, i sutradan u Neapolj,
12. A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.
13. A u dan subotni izidjosmo iz grada k vodi gde bese bogomolja; i sedavsi govorismo k zenama koje se behu sabrale.
14. I jedna bogobojazna zena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavase skerlet, slusase: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reci Pavlove.
15. A kad se krsti ona i kuca njena, moljase nas govoreci: Ako mislite da ja verujem Gospoda, udjite u moju kucu i zivite. I natera nas.
16. A dogodi se kad idjasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imase duh pogadjacki i vracajuci donosase veliki dobitak svojim gospodarima.
17. Ova podje za Pavlom i za nama, i vikase govoreci: Ovi su ljudi sluge Boga Najviseg, koji javljaju nama put spasenja.
18. I ovako cinjase mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i rece duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, izidji iz nje. I izidje u taj cas.
19. A kad videse njeni gospodari da izidje nada njihovog dobitka, uzese Pavla i Silu i odvukose ih na pazar ka knezovima.
20. I dovedavsi ih k vojvodama, rekose: Ovi su ljudi Jevreji, i mute po nasem gradu,
21. I propovedaju obicaje koje nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani.
22. I sleze se narod na njih, i vojvode izdrese im haljine, i zapovedise da ih sibaju.
23. I posto ih zdravo izbise bacise ih u tamnicu, i zapovedise tamnicaru da ih dobro cuva.
24. Primivsi takvu zapovest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade.
25. A u ponoci behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a suznji ih slusahu.
26. A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnicki; i odmah se otvorise sva vrata i svima spadose okovi.
27. A kad se probudi tamnicar i vide otvorena vrata tamnicka, izvadi noz i htede da se ubije, misleci da su pobegli suznji.
28. A Pavle povika zdravo govoreci: Ne cini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde.
29. A on zaiskavsi svecu ulete i drhcuci pripade k Pavlu i Sili;
30. I izvedavsi ih napolje rece: Gospodo! Sta mi treba ciniti da se spasem?
31. A oni rekose: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spasces se ti i sav dom tvoj.
32. I kazase mu rec Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom.
33. I uze ih u onaj sat noci i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah.
34. I uvedavsi ih u svoj dom postavi trpezu, i radovase se sa svim domom svojim sto verova Boga.
35. A kad bi dan, poslase vojvode pandure govoreci: Pustite ova dva coveka.
36. A tamnicar kaza reci ove Pavlu: Poslase vojvode da se pustite; sad dakle izidjite i idite s mirom.
37. A Pavle rece njima: Izbivsi nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, bacise u tamnicu: i sad hoce da nas puste? Nije tako, nego sami neka dodju i izvedu nas.
38. A panduri kazase vojvodama ove reci; i uplasise se kad cuse da su Rimljani;
39. I dosavsi umolise ih, i izvedose moleci da izidju iz grada.
40. A kad izidjose iz tamnice, dodjose k Lidiji, i videvsi bracu utesise ih, i otidose.
