1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2. А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3. А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4. А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5. Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6. А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7. И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8. И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9. И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10. Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13. А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14. Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15. И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16. Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17. Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
18. Богу су позната од постања света сва дела Његова;
19. Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20. Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21. Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22. Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23. И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24. Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25. Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26. С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27. Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28. Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29. Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30. А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31. А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32. А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33. И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34. Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35. А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36. А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37. А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38. Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39. Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40. А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
