1. A u crkvi koja bese u Antiohiji behu neki proroci i ucitelji, to jest: Varnava i Simeun koji se zvase Nigar, i Lukije Kirinac, i Manail odgajeni s Irodom cetvorovlasnikom, i Savle.
2. A kad oni sluzahu Gospodu i poscahu, rece Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah.
3. Tada postivsi i pomolivsi se Bogu metnuse ruke na njih, i otpustise ih.
4. Ovi dakle poslani od Duha Svetog sidjose u Seleukiju, i odande otplovise u Kipar.
5. I dosavsi u Salamin javise rec Bozju u zbornicama jevrejskim; a imahu i Jovana slugu.
6. A kad prodjose ostrvo tja do Pafa, nadjose nekakvog coveka vracara, i laznog proroka, Jevrejina, kome bese ime Varisus,
7. Koji bese s namesnikom Srdjem Pavlom, covekom razumnim. Ovaj dozvavsi Varnavu i Savla zaiska da cuje rec Bozju.
8. A Elima vracar (jer to znaci ime njegovo) stade im se suprotiti, gledajuci da odvrati namesnika od vere.
9. A Savle koji se zvase i Pavle, pun Duha Svetog pogledavsi na nj
10. Rece: O napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine djavolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestajes kvariti prave puteve Gospodnje?
11. I sad eto ruke Gospodnje na te, i da budes slep da ne vidis sunce za neko vreme. I ujedanput napade na nj mrak i tama, i pipajuci trazase vodju.
12. Tada namesnik, kad vide sta bi, verova, diveci se nauci Gospodnjoj.
13. A kad se Pavle sa svojim drustvom odveze iz Pafa, dodjose u Pergu pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim.
14. A oni otisavsi iz Perge dodjose u Antiohiju pisidijsku, i usavsi u zbornicu u dan subotni sedose.
15. A po citanju zakona i proroka poslase staresine zbornicke k njima govoreci: Ljudi braco! Ako je u vama rec utehe za narod, govorite.
16. A Pavle ustavsi i mahnuvsi rukom rece: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite! Cujte.
17. Bog naroda ovog izabra oce nase, i podize narod kad behu dosljaci u zemlji misirskoj, i rukom visokom izvede ih iz nje.
18. I do cetrdeset godina prehrani ih u pustinji.
19. I zatrvsi sedam naroda u zemlji hananskoj na kocke razdeli im zemlju njihovu.
20. I potom na cetiri stotine i pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka.
21. I od tada iskase cara, i dade im Bog Saula, sina Kisovog, coveka od kolena Venijaminovog, za cetrdeset godina.
22. I uklonivsi njega podize im Davida za cara, kome i rece svedoceci: Nadjoh Davida sina Jesejevog, coveka po srcu mom, koji ce ispuniti sve volje moje.
23. Od njegovog semena podize Bog po obecanju Izrailju spasa Isusa;
24. Kad Jovan pred Njegovim dolaskom propoveda krstenje pokajanja svemu narodu Izrailjevom.
25. I kad svrsivase Jovan tecenje svoje, govorase: Ko mislite da sam ja nisam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nisam dostojan razresiti remen na obuci Njegovoj.
26. Ljudi braco! Sinovi roda Avraamovog, i koji se medju vama Boga boje! Vama se posla rec ovog spasenja.
27. Jer oni sto zive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznase Ovog i glasove prorocke koji se citaju svake subote, osudivsi Ga izvrsise.
28. I ne nasavsi nijedne krivice smrtne molise Pilata da Ga pogubi.
29. I kad svrsise sve sto je pisano za Njega, skinuse Ga s drveta i metnuse u grob.
30. A Bog vaskrse Ga iz mrtvih.
31. I pokaziva se mnogo dana onima sto izlazise s Njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci Njegovi pred narodom.
32. I mi vam javljamo obecanje koje bi ocevima nasim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvsi Isusa;
33. Kao sto je napisano i u drugom psalmu: Ti si moj Sin, ja Te danas rodih.
34. A da Ga iz mrtvih vaskrse da se vise ne vrati u truljenje ovako kaze: Dacu vam svetinju Davidovu vernu.
35. Zato i na drugom mestu govori: Neces dati da Tvoj Svetac vidi truljenje.
36. Jer David posluzivsi rodu svom po volji Bozjoj umre, i metnuse ga kod otaca njegovih, i vide truljenje.
37. A kog Bog podize ne vide truljenje.
38. Tako da vam je na znanje, ljudi braco! Da se kroza Nj vama propoveda oprostenje greha.
39. I od svega, od cega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdace se u Njemu svaki koji veruje.
40. Gledajte dakle da ne dodje na vas ono sto je kazano u prorocima:
41. Vidite, nemarljivi! I cudite se, i nek vas nestane; jer ja cinim delo u vase dane, delo koje necete verovati ako vam ko uskazuje.
42. A kad izlazahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabosci da im se ove reci u drugu subotu govore.
43. A kad se sabor razidje, podjose za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i poboznih dosljaka; a oni govoreci im svetovahu ih da ostanu u blagodati Bozjoj.
44. A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da cuju reci Bozje.
45. A kad videse Jevreji narod, napunise se zavisti, i govorahu protivno recima Pavlovim nasuprot govoreci i huleci.
46. A Pavle i Varnava oslobodivsi se rekose: Vama je najpre trebalo da se govori rec Bozja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste dostojni vecnog zivota, evo se obrcemo k neznaboscima.
47. Jer nam tako zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznaboscima, da budes spasenje do samog kraja zemlje.
48. A kad cuse neznabosci, radovahu se i slavljahu rec Bozju, i verovahu koliko ih bese pripravljeno za zivot vecni.
49. I rec se Bozja raznosase po svoj okolini.
50. Ali Jevreji podgovorise pobozne i postene zene i staresine gradske te podigose gonjenje na Pavla i Varnavu, i isterase ih iz svoje zemlje.
51. A oni otresavsi na njih prah sa svojih nogu dodjose u Ikoniju.
52. A ucenici punjahu se radosti i Duha Svetog.
