1. Savle pak bese pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejase po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.
2. A ljudi pobozni ukopase Stefana i veliki plac ucinise nad njim.
3. A Savle dosadjivase crkvi, jer idjase po kucama, i vucijase ljude i zene te predavase u tamnicu.
4. A oni sto se behu rasejali prolazahu propovedajuci rec.
5. A Filip sisavsi u grad samarijski propovedase im Hrista.
6. A narod pazase jednodusno na ono sto govorase Filip, slusajuci i gledajuci znake koje cinjase:
7. Jer duhovi necisti s velikom vikom izlazahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdravise.
8. I bi velika radost u gradu onom.
9. A bese jedan covek, po imenu Simon, koji pre carase u gradu i dovodjase u cudo narod samarijski, govoreci da je on nesto veliko;
10. Na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreci: Ovo je velika sila Bozja.
11. A zato gledahu na njega sto ih mnogo vremena cinima udivljavase.
12. Kad pak verovase Filipu koji propovedase jevandjelje o carstvu Bozjem, i o imenu Isusa Hrista, krstavahu se i ljudi i zene.
13. Tada i Simon verova, i krstivsi se osta kod Filipa; i videci dela i znake velike koji se cinjahu divljase se vrlo.
14. A kad cuse apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi rec Bozju, poslase k njima Petra i Jovana.
15. Koji sisavsi pomolise se Bogu za njih da prime Duha Svetog;
16. Jer jos ni na jednog ne bese dosao, nego behu samo krsteni u ime Gospoda Isusa.
17. Tada apostoli metnuse ruke na njih, i oni primise Duha Svetog.
18. A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce
19. Govoreci: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.
20. A Petar mu rece: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, sto si pomislio da se dar Bozji moze dobiti za novce.
21. Nema tebi dela ni iseta u ovoj reci; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.
22. Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.
23. Jer te vidim da si u gorkoj zuci i u svezi nepravde.
24. A Simon odgovarajuci rece: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naidje na mene nista od ovog sto rekoste.
25. Tako oni posvedocivsi i govorivsi rec Gospodnju vratise se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovedise jevandjelje.
26. A andjeo Gospodnji rece Filipu govoreci: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.
27. I ustavsi podje. I gle, covek Arapin, uskopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, sto bese nad svim njenim riznicama, koji bese dosao u Jerusalim da se moli Bogu,
28. Pa se vracase, i sedeci na kolima svojim citase proroka Isaiju.
29. A Duh rece Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.
30. A Filip pritrcavsi cu ga gde cita proroka Isaiju, i rece: A razumes li sta citas?
31. A on rece: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.
32. A mesto iz pisma koje citase bese ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga strize, tako ne otvori usta svojih.
33. U Njegovom ponizenju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko ce iskazati? Jer se Njegov zivot uzima od zemlje.
34. Onda uskopljenik odgovori Filipu i rece: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?
35. A Filip otvorivsi usta svoja, i pocevsi od pisma ovog, pripovedi mu jevandjelje Isusovo.
36. Kako idjahu putem dodjose na nekakvu vodu; i rece uskopljenik: Evo vode, sta brani meni da se krstim?
37. A Filip mu rece: Ako verujes od svega srca svog, mozes. A on odgovarajuci rece: Verujem da je Isus Hristos Sin Bozji.
38. I zapovedi da stanu kola, i sidjose oba na vodu, i Filip i uskopljenik, i krsti ga.
39. A kad izidjose iz vode, Duh Sveti pade na uskopljenika, a andjeo Gospodnji uze Filipa, i vise ga ne vide uskopljenik; nego otide putem svojim radujuci se.
40. A Filip se obrete u Azotu; i prolazeci propovedase jevandjelje svima gradovima, dok ne dodje u Cesariju.
