1. A poglavar svestenicki rece: Je li dakle tako?
2. A on rece: Ljudi braco i oci! Poslusajte. Bog slave javi se ocu nasem Avraamu kad bese u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,
3. I rece mu: Izidji iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dodji u zemlju koju cu ti ja pokazati.
4. Tada izidje iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad zivite.
5. I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obrece mu je dati u drzanje i semenu njegovom posle njega, dok on jos nemase deteta.
6. Ali Bog rece ovako: Seme tvoje bice dosljaci u zemlji tudjoj, i naterace ga da sluzi, i mucice ga cetiri stotine godina.
7. I narodu kome ce sluziti ja cu suditi, rece Bog; i potom ce izici, i sluzice meni na ovome mestu.
8. I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest staresina.
9. I staresine zavidjahu Josifu, i prodadose ga u Misir; i Bog bese s njim.
10. I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim.
11. A dodje glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalazahu hrane oci nasi.
12. A Jakov cuvsi da ima psenice u Misiru posla najpre oce nase.
13. I kad dodjose drugi put, poznase Josifa braca njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu.
14. A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet dusa.
15. I Jakov sidje u Misir, i umre, on i ocevi nasi.
16. I prenesose ih u Sihem, i metnuse u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu.
17. I kad se priblizi vreme obecanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnozi u Misiru,
18. Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znase Josifa.
19. Ovaj namisli zlo za nas rod, izmuci oce nase da svoju decu bacahu da ne zive.
20. U to se vreme rodi Mojsije, i bese Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kuci oca svog.
21. A kad ga izbacise, uze ga kci Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.
22. I nauci se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i bese silan u recima i u delima.
23. A kad mu se navrsivase cetrdeset godina, dodje mu na um da obidje bracu svoju, sinove Izrailjeve.
24. I videvsi jednom gde se cini nepravda, pomoze, i pokaja onog sto mu se cinjase nepravda, i ubi Misirca.
25. Misljase pak da braca njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumese.
26. A sutradan dodje medju takve koji se behu svadili, i mirase ih govoreci: Ljudi, vi ste braca, zasto cinite nepravdu jedan drugom?
27. A onaj sto cinjase nepravdu bliznjemu ukori ga govoreci: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama?
28. Ili i mene hoces da ubijes kao sto si juce ubio Misirca?
29. A Mojsije pobeze od ove reci, i posta dosljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina.
30. I kad se navrsi cetrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske andjeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.
31. A kad Mojsije vide, divljase se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:
32. Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se bese uzdrhtao i ne smese da pogleda.
33. A Gospod mu rece: Izuj obucu svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojis sveta zemlja.
34. Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i cuh njihovo uzdisanje, i sidjoh da ih izbavim: i sad hodi da te posaljem u Misir.
35. Ovog Mojsija, kog ukorise rekavsi: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom andjela koji mu se javi u kupini.
36. Ovaj ih izvede ucinivsi cudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji cetrdeset godina.
37. Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vas podignuce vam proroka iz vase brace, kao mene: njega poslusajte.
38. Ovo je onaj sto bese u crkvi u pustinji s andjelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima nasim; koji primi reci zive da ih nama da;
39. Kog ne htese poslusati oci nasi, nego ga odbacise, i okrenuse se srcem svojim u Misir,
40. Rekavsi Aronu: Nacini nam bogove koji ce ici pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo sta bi.
41. I tada nacinise tele, i prinesose zrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.
42. A Bog se okrenu od njih, i predade ih da sluze vojnicima nebeskim, kao sto je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i zrtve prinesoste mi na cetrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?
43. I primiste cador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje naciniste da im se molite; i preselicu vas dalje od Vavilona.
44. Ocevi nasi imahu cador svedocanstva u pustinji, kao sto zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga nacini po onoj prilici kao sto ga vide;
45. Koji i primise ocevi nasi i donesose s Isusom Navinom u zemlju neznabozaca, koje oturi Bog ispred lica nasih otaca, tja do Davida,
46. Koji nadje milost u Boga, i izmoli da nadje mesto Bogu Jakovljevom.
47. A Solomun Mu nacini kucu.
48. Ali najvisi ne zivi u rukotvorenim crkvama, kao sto govori prorok:
49. Nebo je meni presto a zemlja podnozje nogama mojim: kako cete mi kucu sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje pocivanje?
50. Ne stvori li ruka moja sve ovo?
51. Tvrdovrati i neobrezanih srca i usiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vasi oci tako i vi.
52. Kog od proroka ne proterase oci vasi? I pobise one koji unapred javise za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste;
53. Koji primiste zakon naredbom andjeoskom, i ne odrzaste.
54. Kad ovo cuse, rasrdise se vrlo u srcima svojim, i skrgutahu zubima na nj.
55. A Stefan buduci pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Bozju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;
56. I rece: Evo vidim nebesa otvorena i Sina covecijeg gde stoji s desne strane Bogu.
57. A oni povikavsi glasno zatiskivahu usi svoje, i navalise jednodusno na nj.
58. I izvedavsi ga iz grada stadose ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuse kod nogu mladica po imenu Savla.
59. I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljase Bogu i govorase: Gospode Isuse! Primi duh moj.
60. Onda klece na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavsi umre.
