1. A jedan covek, po imenu Ananija, sa zenom svojom Sapfirom prodade njivu,
2. I sakri od novaca sa znanjem i zene svoje, i donesavsi jedan deo metnu apostolima pred noge.
3. A Petar rece: Ananija! Zasto napuni sotona srce tvoje da slazes Duhu Svetome i sakrijes od novaca sto uze za njivu?
4. Kad je bila u tebe ne bese li tvoja? I kad je prodade ne bese li u tvojoj vlasti? Zasto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu.
5. A kad cu Ananija reci ove pade i izdahnu; i udje veliki strah u sve koji slusahu ovo.
6. A momci usavsi uzese ga i iznesose te zakopase.
7. A kad prodje oko tri sata, udje i zena njegova ne znajuci sta je bilo.
8. A Petar joj odgovori: Kazi mi jeste li za toliko dali njivu? A ona rece: Da, za toliko.
9. A Petar joj rece: Zasto se dogovoriste da iskusate Duha Gospodnjeg? Gle noge onih koji tvog muza zakopase pred vratima su, i iznece te.
10. I odmah padnu pred nogama njegovim i izdahnu. A momci usavsi nadjose je mrtvu i iznesose je i zakopase kod muza njena.
11. I udje veliki strah u svu crkvu i u sve koji cuse ovo.
12. A rukama apostolskim ucinise se mnogi znaci i cudesa medju ljudima; i behu svi jednodusno u tremu Solomunovom.
13. A od ostalih niko ne smejase pristupiti njima; nego ih hvaljase narod.
14. A sve vise pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnostvo ljudi i zena,
15. Tako da i po ulicama iznosahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prodje Petar barem senka njegova osenila koga od njih.
16. A dolazahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donosahu bolesnike i koje mucahu necisti duhovi; i svi ozdravljahu.
17. Ali ustade poglavar svestenicki i svi koji behu s njim, od jeresi sadukejske, i napunise se zavisti,
18. I digose ruke svoje na apostole, i metnuse ih u opsti zatvor.
19. A andjeo Gospodnji otvori nocu vrata tamnicka, i izvedavsi ih rece:
20. Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve reci ovog zivota.
21. A kad oni cuse, udjose ujutru u crkvu, i ucahu. A kad dodje poglavar svestenicki i koji behu s njim, sazvase sabor i sve staresine od sinova Izrailjevih, i poslase u tamnicu da ih dovedu.
22. A kad sluge otidose, ne nadjose ih u tamnici; onda se vratise i javise im
23. Govoreci: Tamnicu nadjosmo zakljucanu sa svakom tvrdjom i cuvare gde stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednog ne nadjosmo.
24. A kad cuse ove reci poglavar svestenicki i vojvoda crkveni i ostali glavari svestenicki, ne mogahu im se nacuditi sta bi to sad bilo.
25. A neko dodje i javi im govoreci: Eno oni ljudi sto ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uce narod.
26. Tada otide vojvoda s momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem.
27. A kad ih dovedose, postavise ih pred sabor, i zapita ih poglavar svestenicki govoreci:
28. Ne zapretismo li vam ostro da ne ucite u ovo ime? I gle, napuniste Jerusalim svojom naukom, i hocete da bacite na nas krv ovog coveka.
29. A Petar i apostoli odgovarajucu rekose: Vecma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.
30. Bog otaca nasih podize Isusa, kog vi ubiste obesivsi na drvo.
31. Ovog Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oprostenje greha.
32. I mi smo Njegovi svedoci ovih reci i Duh Sveti kog Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.
33. A kad oni cuse vrlo se rasrdise, i misljahu da ih pobiju.
34. Ali onda ustade u skupstini jedan farisej po imenu Gamaliilo, zakonik, postovan od svega naroda, i zapovedi da apostoli malo izidju napolje,
35. Pa rece njima: Ljudi Izrailjci! Gledajte dobro za ove ljude sta cete ciniti;
36. Jer pre ovih dana usta Tevda, govoreci da je on nesto, za kojim pristade ljudi na broj oko cetiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slusahu razidjose se i propadose.
37. Potom usta Juda Galilejac, u dane prepisa, i odvuce dosta ljudi za sobom; i on pogibe, i svi koji ga slusahu razasuse se.
38. I sad vam kazem: prodjite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savet ili ovo delo, pokvarice se.
39. Ako li je od Boga, ne mozete ga pokvariti, da se kako ne nadjete kao bogoborci.
40. Onda ga poslusase, i dozvavsi apostole izbise ih, i zapretise im da ne govore u ime Isusovo, i otpustise ih.
41. A oni onda otidose od sabora radujuci se sto se udostojise primiti sramotu za ime Gospoda Isusa.
42. A svaki dan u crkvi i po kucama ne prestajahu uciti i propovedati jevandjelje o Isusu Hristu.
