1. A kad oni govorahu narodu, naidjose na njih svestenici i vojvoda crkveni i sadukeji;
2. I rasrdise se, sto oni uce ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.
3. I digose na njih ruke, i metnuse ih u zatvor do ujutru: jer vec bese vece.
4. A od onih koji slusahu rec mnogi verovase, i postade broj ljudi oko pet hiljada.
5. A kad bi ujutru, skupise se knezovi njihovi i staresine i knjizevnici u Jerusalim,
6. A Ana poglavar svestenicki i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god bese od roda svestenickog;
7. I metnuvsi ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u cije ime uciniste vi ovo?
8. Tada Petar napunivsi se Duha Svetog rece im: Knezovi narodni i staresine Izrailjeve!
9. Ako nas danas pitate za dobro delo koje ucinismo bolesnom coveku te on ozdravi:
10. Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarecanina, kog vi raspeste, kog Bog podize iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.
11. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;
12. Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.
13. A kad videse slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajuci da su ljudi neknjizevni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.
14. A videci isceljenog coveka gde s njima stoji ne mogahu nista protivu reci.
15. Onda im zapovedise da izidju napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog
16. Govoreci: Sta cete ciniti ovim ljudima? Jer veliki znak sto ucinise oni poznat je svima koji zive u Jerusalimu, i ne mozemo odreci;
17. Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im ostro zapretimo da vise ne govore za ime ovo nikome.
18. I dozvavsi ih zapovedise im da nista ne spominju niti da uce u ime Isusovo.
19. Petar i Jovan odgovarajuci rekose im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas vecma slusamo negoli Boga?
20. Jer mi ne mozemo ne govoriti sta videsmo i cusmo.
21. A oni zapretivsi im pustise ih, ne nasavsi nista kako bi ih mucili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono sto se bese dogodilo.
22. Jer onom coveku bese vise od cetrdeset godina na kome se dogodi ovo cudo zdravlja.
23. A kad ih otpustise, dodjose k svojima, i javise im sta rekose glavari svestenicki i staresine.
24. A oni kad cuse, jednodusno podigose glas k Bogu i rekose: Gospode Boze, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve sto je u njima;
25. Koji ustima Davida sluge svog rece: Zasto se bune neznabosci, i narodi izmisljaju prazne reci?
26. Sastase se carevi zemaljski, i knezovi se sabrase ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.
27. Zaista se sabrase u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznaboscima i s narodom Izrailjevim,
28. Da ucine sta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.
29. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom rec Tvoju;
30. I pruzaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i cudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.
31. I posto se oni pomolise Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napunise se svi Duha Svetog, i govorahu rec Bozju sa slobodom.
32. A u naroda koji verova bese jedno srce i jedna dusa; i nijedan ne govorase za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bese zajednicko.
33. I apostoli s velikom silom svedocahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika bese na svima njima:
34. Jer nijedan medju njima ne bese siromasan, jer koliko ih god bese koji imahu njive ili kuce, prodavahu i donosahu novce sto uzimahu zato,
35. I metahu pred noge apostolima; i davase se svakome kao sto ko trebase.
36. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znaci Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,
37. On imase njivu, i prodavsi je donese novce i metnu apostolima pred noge.
