1. Tada, dakle, Pilat uze Isusa i siba Ga.
2. I vojnici spletavsi venac od trnja metnuse Mu na glavu, i obukose Mu skerletnu haljinu,
3. I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.
4. Onda Pilat izidje opet napolje, i rece im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.
5. A Isus izadje napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I rece im Pilat; evo coveka!
6. A kad Ga videse glavari svestenicki i momci, povikase govoreci: Raspni ga, raspni. Pilat im rece: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.
7. Odgovorise mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu nasem valja da umre, jer nacini sebe sinom Bozijim.
8. Kad, dakle, Pilat cu ovu rec, poboja se vecma.
9. I opet udje u sudnicu, i rece Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.
10. A Pilat Mu rece: Zar meni ne govoris? Ne znas li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?
11. Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veci greh koji me predade tebi.
12. Od tada gledase Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreci: Ako ovog pustis nisi prijatelj cesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se cesaru.
13. Pilat, dakle, cuvsi ovu rec izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.
14. A bese petak uoci pashe oko sestog sahata; i Pilat rece Jevrejima: Evo, car vas.
15. A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im rece: Zar cara vaseg da razapnem? Odgovorise glavari svestenicki: Mi nemamo cara osim cesara.
16. Tada im Ga dakle predade da se razapne. A oni uzese Isusa i odvedose.
17. I noseci krst svoj izidje na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.
18. Onde Ga razapese, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.
19. Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i bese napisano: Isus Nazarecanin, car judejski.
20. I onaj natpis citase mnogi od Jevreja; jer mesto bese blizu grada gde razapese Isusa; i bese napisano jevrejski, grcki, latinski.
21. A jevrejski glavari svestenicki govorahu Pilatu: Ne pisi: Car judejski, nego da sam rece: Ja sam car judejski.
22. Pilat odgovori: Sta pisah pisah.
23. A vojnici kad razapese Isusa uzese Njegove haljine i nacinise cetiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne bese sivena nego izatkana sva s vrha do dna.
24. Onda rekose medju sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome ce dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdelise haljine moje medju sobom, a za dolamu moju bacise kocke. Vojnici, dakle, tako ucinise.
25. A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.
26. A Isus videvsi mater i ucenika koga ljubljase gde stoji rece materi svojoj: Zeno! Eto ti sina!
27. Potom rece uceniku: Eto ti matere! I od onog casa uze je ucenik k sebi.
28. Potom, znajuci Isus da se vec sve svrsi, da se zbude pismo rece: Zedan sam.
29. Onde stajase sud pun octa; i oni napunise sundjer octa, i nataknuvsi na trsku, prinesose k ustima Njegovim.
30. A kad primi Isus ocat rece: Svrsi se. I priklonivsi glavu predade duh.
31. A buduci da bese petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer bese veliki dan ona subota), Jevreji molise Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.
32. Onda dodjose vojnici, i prvom dakle prebise noge, i drugom raspetome s Njim.
33. A dosavsi na Isusa, kad Ga videse da je vec umro, ne prebise Mu noge;
34. Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah izidje krv i voda.
35. I onaj sto vide posvedoci, i svedocanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.
36. Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.
37. I opet drugo pismo govori: Pogledace Onog koga probodose.
38. A potom Josif iz Arimateje, koji bese ucenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dodje i uze telo Isusovo.
39. A dodje i Nikodim, koji pre dolazi Isusu nocu, i donese pomesane smirne i aloja oko sto litara.
40. I uzese telo Isusovo, i obavise Ga platnom s mirisima, kao sto je obicaj u Jevreja da ukopavaju.
41. A bese blizu onog mesta gde bese razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne bese metnut.
42. Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer bese blizu grob, metnuse Isusa.
