1. A Isus pre pashe na sest dana dodje u Vitaniju gde bese Lazar sto umre, koga podize iz mrtvih.
2. Onde Mu, pak, zgotovise veceru, i Marta sluzase, a i Lazar sedjase s njim za trpezom;
3. A Marija uzevsi litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuca se napuni mirisa od mira.
4. Onda rece jedan od ucenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
5. Zasto se ovo miro ne prodade za trista grosa i ne dade siromasima?
6. A ovo ne rece sto se starase za siromahe, nego sto bese lupez, i imase kovcezic, i nosase sto se metase u nj.
7. A Isus rece: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
8. Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
9. Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dodjose ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podize iz mrtvih.
10. A glavari svestenicki dogovorise se da i Lazara ubiju;
11. Jer mnogi njega radi idjahu iz Judeje i verovahu Isusa.
12. A sutradan, mnogi od naroda koji bese dosao na praznik, cuvsi da Isus ide u Jerusalim
13. Uzese grane od finika i izidjose Mu na susret, i vikahu govoreci: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
14. A Isus nasavsi magare usede na nj, kao sto je pisano:
15. Ne boj se kceri Sionova, evo car tvoj ide sedeci na magaretu.
16. Ali ovo ucenici Njegovi ne razumese pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuse da ovo bese za Njega pisano, i ovo Mu ucinise.
17. A narod svedocase koji bese pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podize ga iz mrtvih.
18. Zato Ga i srete narod, jer cuse da On ucini ovo cudo.
19. A fariseji govorahu medju sobom: Vidite da nista ne pomaze? Gle, svet ide za njim.
20. A behu neki Grci koji behu dosli na praznik da se mole Bogu.
21. Oni dakle pristupise k Filipu, koji bese iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreci: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
22. Dodje Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazase Isusu.
23. A Isus odgovori im govoreci: Dodje cas da se proslavi Sin coveciji.
24. Zaista, zaista vam kazem: Ako zrno psenicno padnuvsi na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;
25. Koji ljubi dusu svoju izgubice je, a ko mrzi na dusu svoju na ovom svetu, sacuvace je za zivot vecni.
26. Ko meni sluzi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni sluzi onog ce postovati Otac moj.
27. Sad je dusa moja zalosna; i sta da kazem? Oce! Sacuvaj me od ovog casa; ali za to dodjoh na cas ovaj.
28. Oce! Proslavi ime svoje! Tada glas dodje s neba: I proslavio sam i opet cu proslaviti.
29. A kad cu narod koji stajase, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Andjeo mu govori.
30. Isus odgovori i rece: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.
31. Sad je sud ovom svetu; sad ce biti isteran knez ovog sveta napolje.
32. I kad ja budem podignut od zemlje, sve cu privuci k sebi.
33. A ovo govorase da pokaze kakvom ce smrti umreti.
34. Narod Mu odgovori: Mi cusmo iz zakona da ce Hristos ostati vavek; kako ti govoris da se sinu covecijem valja podignuti? Ko je taj sin coveciji?
35. A Isus im rece: Jos je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.
36. Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavsi ovo Isus otide i sakri se od njih.
37. Ako je i cinio tolika cudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;
38. Da se zbude rec Isaije proroka koji rece: Gospode! Ko verova govorenju nasem? I ruka Gospodnja kome se otkri?
39. Zato ne mogahu verovati, jer opet rece Isaija:
40. Zaslepio je oci njihove i okamenio srca njihova, da ne vide ocima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
41. Ovo rece Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.
42. Ali opet i od knezova mnogi Ga verovase; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;
43. Jer im vecma omile slava ljudska nego slava Bozija.
44. A Isus povika i rece: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;
45. I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.
46. Ja dodjoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.
47. I ko cuje moje reci i ne veruje, ja mu necu suditi; jer ja ne dodjoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
48. Koji se odrece mene, i ne prima reci moje, ima sebi sudiju: rec koju ja govorih ona ce mu suditi u poslednji dan;
49. Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest sta cu kazati i sta cu govoriti.
50. I znam da je zapovest Njegova zivot vecni. Sta ja dakle govorim onako govorim kao sto mi rece Otac.
