1. Bese pak covek medju farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.
2. Ovaj dodje k Isusu nocu i rece Mu: Ravi! Znamo da si ti ucitelj od Boga dosao; jer niko ne moze cudesa ovih ciniti koja ti cinis ako nije Bog s njim.
3. Odgovori Isus i rece mu: Zaista, zaista ti kazem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moze videti carstvo Bozije.
4. Rece Nikodim Njemu: Kako se moze covek roditi kad je star? Eda li moze po drugi put uci u utrobu matere svoje i roditi se?
5. Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kazem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze uci u carstvo Bozije.
6. Sta je rodjeno od tela, telo je; a sta je rodjeno od Duha, duh je.
7. Ne cudi se sto ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
8. Duh dise gde hoce, i glas njegov cujes, a ne znas otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki covek koji je rodjen od Duha.
9. Odgovori Nikodim i rece Mu: Kako moze to biti?
10. Isus odgovori i rece mu: Ti si ucitelj Izrailjev, i to li ne znas?
11. Zaista, zaista ti kazem da mi govorimo sta znamo, i svedocimo sta videsmo, i svedocanstvo nase ne primate.
12. Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako cete verovati ako vam kazem nebesko?
13. I niko se ne pope na nebo osim koji sidje s neba, Sin coveciji koji je na nebu.
14. I kao sto Mojsije podize zmiju u pustinji, tako treba Sin coveciji da se podigne.
15. Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima zivot vecni:
16. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima zivot vecni.
17. Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.
18. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje vec je osudjen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Bozijeg.
19. A sud je ovaj sto videlo dodje na svet, i ljudima omile vecma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.
20. Jer svaki koji zlo cini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.
21. A ko istinu cini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu ucinjena.
22. A potom dodje Isus i ucenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde zivljase s njima i krstavase.
23. A Jovan krstavase u Enonu blizu Salima, jer onde bese mnogo vode; i dolazahu te ih krstavase.
24. Jer jos ne bese Jovan bacen u tamnicu.
25. Tada postade raspra medju ucenicima Jovanovim i Jevrejima oko ciscenja.
26. I dodjose k Jovanu i rekose mu: Ravi! Onaj sto bese s tobom preko Jordana, za koga si ti svedocio, evo on krstava, i svi idu k njemu.
27. Jovan odgovori i rece: Ne moze covek nista primiti ako mu ne bude dano s neba.
28. Vi sami meni svedocite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.
29. Ko ima nevestu zenik je, a prijatelj zenikov stoji i slusa ga, i radoscu raduje se glasu zenikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.
30. Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.
31. Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.
32. I sta vide i cu ono svedoci; i svedocanstvo Njegovo niko ne prima.
33. Koji primi Njegovo svedocanstvo, potvrdi da je Bog istinit.
34. Jer koga Bog posla, onaj reci Bozije govori: jer Bog Duha ne daje na meru.
35. Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.
36. Ko veruje Sina, ima zivot vecni; a ko ne veruje Sina, nece videti zivot, nego gnev Bozji ostaje na njemu.
