1. I kad On u jedan od onih dana ucase narod u crkvi i propovedase jevandjelje, dodjose glavari svestenicki i knjizevnici sa staresinama,
2. I rekose Mu govoreci: Kazi nam kakvom vlasti to cinis? Ili ko ti je dao vlast tu?
3. A On odgovarajuci rece im: i ja cu vas upitati jednu rec, i kazite mi:
4. Krstenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?
5. A oni pomisljahu u sebi govoreci: Ako kazemo s neba, reci ce: Zasto mu dakle ne verovaste?
6. Ako li kazemo od ljudi, sav ce nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan bese prorok.
7. I odgovorise: Ne znamo otkuda.
8. A Isus im rece: Ni ja vama necu kazati kakvom vlasti ovo cinim.
9. A narodu poce kazivati pricu ovu: Jedan covek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.
10. I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbise ga, i poslase praznog.
11. I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbise i osramotivsi poslase praznog.
12. I posla opet treceg; a oni i onog ranise, i isterase.
13. Onda rece gospodar od vinograda: Sta cu ciniti? Da posaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.
14. A vinogradari videvsi njega misljahu u sebi govoreci: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da nase bude dostojanje.
15. I izvedose ga napolje iz vinograda i ubise. Sta ce dakle uciniti njima gospodar od vinograda?
16. Doci ce i pogubice ove vinogradare, i dace vinograd drugima. A oni sto slusahu rekose: Ne dao Bog!
17. A On pogledavsi na njih rece: Sta znaci dakle ono u pismu: Kamen koji odbacise zidari onaj posta glava od ugla?
18. Svaki koji padne na taj kamen razbice se; a na koga on padne satrce ga.
19. I gledahu glavari svestenicki i knjizevnici u onaj cas da dignu ruke na Nj; ali se pobojase naroda, jer razumese da njima ovu pricu kaza.
20. I pazahu na Njega, i poslase vrebace, koji se gradjahu kao da su pobozni: ne bi li Ga uhvatili u reci da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.
21. I upitase Ga govoreci: Ucitelju! Znamo da pravo govoris i ucis, i ne gledas ko je ko, nego zaista ucis putu Bozijem:
22. Treba li nam cesaru davati harac, ili ne?
23. A On razumevsi njihovo lukavstvo rece im: Sta me kusate?
24. Pokazite mi dinar; ciji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajuci rekose: Cesarev.
25. A On im rece: Podajte dakle sta je cesarevo cesaru, a sta je Bozije Bogu.
26. I ne mogose reci Njegove pokuditi pred narodom; i divise se odgovoru Njegovom, i umukose.
27. A pristupise neki od sadukeja koji kazu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga
28. Govoreci: Ucitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima zenu, i umre bez dece, da brat njegov uzme zenu, i da podigne seme bratu svom.
29. Bese sedam brace, i prvi uze zenu, i umre bez dece;
30. I uze drugi zenu, i on umre bez dece;
31. I treci je uze; a tako i svi sedam; i ne ostavise dece, i pomrese;
32. A posle svih umre i zena.
33. O vaskrsenju dakle koga ce od njih biti zena? Jer je ona sedmorici bila zena.
34. I odgovarajuci Isus rece im: Deca ovog sveta zene se i udaju;
35. A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti ce se zeniti ni udavati;
36. Jer vise ne mogu umreti; jer su kao andjeli; i sinovi su Boziji kad su sinovi vaskrsenja.
37. A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.
38. A Bog nije Bog mrtvih nego zivih; jer su Njemu svi zivi.
39. A neki od knjizevnika odgovarajuci rekose: Ucitelju! Dobro si kazao.
40. I vec ne smehu nista da Ga zapitaju. A On im rece:
41. Kako govore da je Hristos sin Davidov?
42. Kad sam David govori u psaltiru: Rece Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,
43. Dok polozim neprijatelje tvoje podnozje nogama tvojim.
44. David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?
45. A kad sav narod slusase, rece ucenicima svojim:
46. Cuvajte se od knjizevnika, koji hoce da idu u dugackim haljinama, i traze da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i zacelja na gozbama;
47. Koji jedu kuce udovicke, i lazno se mole Bogu dugo. Oni ce jos vecma biti osudjeni.
