1. I kad udje u Jerihon i prolazase kroza nj,
2. I gle, covek po imenu Zakhej, koji bese staresina carinicki, i bese bogat,
3. I iskase da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogase od naroda, jer bese malog rasta;
4. I potrcavsi napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proci.
5. I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavsi gore vide ga, i rece mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kuci.
6. I sidje brzo; i primi Ga radujuci se.
7. I svi, kad videse, vikahu na Njega govoreci da gresnom coveku dodje u kucu.
8. A Zakhej stade i rece Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog dacu siromasima, i ako sam koga zaneo vraticu onoliko cetvoro.
9. A Isus mu rece: Danas dodje spasenje kuci ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
10. Jer je Sin coveciji dosao da nadje i spase sta je izgubljeno.
11. A kad oni to slusahu nastavi kazivati pricu; jer bese blizu Jerusalima, i misljahu da ce se odmah javiti carstvo Bozije.
12. Rece dakle: Jedan covek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
13. Dozvavsi pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i rece im: Trgujte dok se ja vratim.
14. I gradjani njegovi mrzahu na njega, i poslase za njim poslanike govoreci: Necemo da on caruje nad nama.
15. I kad se on vrati, posto primi carstvo, rece da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi sta je koji dobio.
16. Tada dodje prvi govoreci: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
17. I rece mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
18. I dodje drugi govoreci: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
19. A on rece i onome: i ti budi nad pet gradova.
20. I treci dodje govoreci: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i cuvao.
21. Jer sam se bojao tebe: jer si covek tvrd: uzimas sta nisi ostavio, i znjes sta nisi sejao.
22. A gospodar mu rece: Po tvojim cu ti recima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd covek, uzimam sta nisam sejao:
23. Pa zasto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja dosavsi primio bih ga s dobitkom?
24. I rece onima sto stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome sto ima deset kesa.
25. I rekose mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
26. A on im odgovori: Jer vam kazem da ce se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzece se od njega i ono sto ima.
27. A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
28. I kazavsi ovo podje napred, i idjase gore u Jerusalim.
29. I kad se priblizi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvase Maslinska, posla dvojicu od ucenika svojih
30. Govoreci: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naci cete magare privezano na koje nikakav covek nikad nije usedao; odresite ga i dovedite.
31. I ako vas ko upita: Zasto dresite: ovako mu kazite: Ono Gospodu treba.
32. A kad otidose poslani, nadjose kao sto im kaza.
33. A kad oni dresahu magare rekose im gospodari od njega: Zasto dresite magare?
34. A oni rekose: Ono Gospodu treba.
35. I dovedose ga k Isusu, i bacise haljine svoje na magare, i posadise Isusa.
36. A kad idjase, prostirahu haljine svoje po putu.
37. A kad se priblizi vec da sidje s gore maslinske, poce sve mnostvo ucenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva cudesa sto su videli,
38. Govoreci: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
39. I neki fariseji iz naroda rekose Mu: Ucitelju! Zapreti ucenicima svojim.
40. I odgovarajuci rece im: Kazem vam: ako oni ucute, kamenje ce povikati.
41. I kad se priblizi, ugleda grad i zaplaka za njim
42. Govoreci: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan sta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od ociju tvojih.
43. Jer ce doci dani na tebe, i okruzice te neprijatelji tvoji opkopima, i opkolice te, i obuzece te sa sviju strana;
44. I razbice tebe i decu tvoju u tebi, i nece ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato sto nisi poznao vreme u kome si pohodjen.
45. I usavsi u crkvu stade izgoniti one sto prodavahu u njoj i kupovahu,
46. Govoreci im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi naciniste od njega pecinu hajducku.
47. I ucase svaki dan u crkvi. A glavari svestenicki i knjizevnici i staresine narodne gledahu da Ga pogube.
48. I ne nalazahu sta bi Mu ucinili; jer sav narod idjase za Njim, i slusahu Ga.
