1. Kaza im pak i pricu kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuzi,
2. Govoreci: U jednom gradu bese jedan sudija koji se Boga ne bojase i ljudi ne stidjase.
3. A u onom gradu bese jedna udovica i dolazase k njemu govoreci: Ne daj me mom suparniku.
4. I ne htede zadugo. A najposle rece u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,
5. No buduci da mi dosadjuje ova udovica, odbranicu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosadjuje.
6. Tada rece Gospod: Cujte sta govori nepravedni sudija.
7. A kamoli Bog nece odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noc?
8. Kazem vam da ce ih odbraniti brzo. Ali Sin coveciji kad dodje hoce li naci veru na zemlji?
9. A i drugima koji misljahu za sebe da su pravednici i druge unistavahu kaza pricu ovu:
10. Dva coveka udjose u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
11. Farisej stade i moljase se u sebi ovako: Boze! Hvalim te sto ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubocinci ili kao ovaj carinik.
12. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega sto imam.
13. A carinik izdaleka stajase, i ne htede ni ociju podignuti na nebo, nego bijase prsi svoje govoreci: Boze! Milostiv budi meni gresnome.
14. Kazem vam da ovaj otide opravdan kuci svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podize ponizice se; a koji se sam ponizuje podignuce se.
15. Donosahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videse ucenici, zapretise im.
16. A Isus dozvavsi ih rece: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Bozije.
17. I kazem vam zaista: koji ne primi carstvo Bozije kao dete, nece uci u njega.
18. I zapita Ga jedan knez govoreci: Ucitelju blagi! Sta da ucinim da nasledim zivot vecni?
19. A Isus rece mu: Sto me zoves blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
20. Zapovesti znas: ne cini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoci lazno; postuj oca i mater svoju.
21. A on rece: Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje.
22. A kad to cu Isus rece mu: Jos ti jedno nedostaje: prodaj sve sto imas i razdaj siromasima; i imaces blago na nebu; i hajde za mnom.
23. A kad on cu to postade zalostan, jer bese vrlo bogat.
24. A kad ga vide Isus gde postade zalostan, rece: Kako je tesko uci u carstvo Bozije onima koji imaju bogatstvo!
25. Lakse je kamili proci kroz iglene usi negoli bogatom uci u carstvo Bozije.
26. A oni koji slusahu rekose: Ko se dakle moze spasti?
27. A On rece: Sta je u ljudi nemoguce u Boga je moguce.
28. A Petar rece: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
29. A On im rece: Zaista vam kazem: nema nijednoga koji bi ostavio kucu, ili roditelje, ili bracu, ili sestre, ili zenu, ili decu carstva radi Bozijeg,
30. Koji nece primiti vise u ovo vreme, i na onom svetu zivot vecni.
31. Uze pak dvanaestoricu i rece im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve ce se svrsiti sto su proroci pisali za Sina covecijeg.
32. Jer ce Ga predati neznaboscima, i narugace Mu se, i ruzice Ga, i popljuvace Ga,
33. I bice Ga, i ubice Ga; i treci dan ustace.
34. I oni nista od toga ne razumese, i beseda ova bese od njih sakrivena, i ne razumese sta im se kaza.
35. A kad se priblizi k Jerihonu, jedan slepac sedjase kraj puta proseci.
36. A kad cu narod gde prolazi zapita: Sta je to?
37. I kazase mu da Isus Nazarecanin prolazi.
38. I povika govoreci: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
39. I precahu mu oni sto idjahu napred da ucuti; a on jos vise vikase: Sine Davidov! Pomiluj me.
40. I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se priblizi, zapita ga
41. Govoreci: Sta hoces da ti ucinim? A on rece: Gospode! Da progledam.
42. A Isus rece: Progledaj; vera tvoja pomoze ti.
43. I odmah progleda, i podje za Njim hvaleci Boga. I svi ljudi koji videse hvaljahu Boga.
