1. A ucenicima svojim govorase: Bese jedan covek bogat koji imase pristava, i toga oblagase kod njega da mu prosipa imanje,
2. I dozvavsi ga rece mu: Sta ovo ja cujem za tebe? Daj racun kako si kucio kucu: jer vise ne mozes kucom upravljati.
3. A pristav od kuce rece u sebi: Sta cu ciniti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuce: kopati ne mogu, prositi stidim se.
4. Znam sta cu ciniti da bi me primili u kuce svoje kad mi se oduzme upravljanje kuce.
5. I dozvavsi redom duznike gospodara svog rece prvom: Koliko si duzan gospodaru mom?
6. A on rece: Sto oka ulja. I rece mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napisi pedeset.
7. A potom rece drugom: A ti koliko si duzan? A on rece: Sto oka psenice. I rece mu: Uzmi pismo svoje i napisi osamdeset.
8. I pohvali gospodar nevernog pristava sto mudro ucini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom narastaju.
9. I ja vama kazem: nacinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromasite primili u vecne kuce.
10. Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.
11. Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko ce vam u istinom verovati?
12. I ako u tudjem ne biste verni, ko ce vam dati vase?
13. Nikakav pak sluga ne moze dva gospodara sluziti; jer ili ce na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili ce jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne mozete sluziti Bogu i bogatstvu.
14. A ovo sve slusahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.
15. I rece im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vasa; jer sta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
16. Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Bozije propoveda jevandjeljem, i svaki navaljuje da udje u njega.
17. Lakse je, pak, nebu i zemlji proci negoli jednoj titli iz zakona propasti.
18. Svaki koji pusta zenu svoju i uzima drugu, preljubu cini; i koji se zeni pustenicom, preljubu cini.
19. Covek neki, pak, bese bogat, koji se oblacase u skerlet i u svilu, i zivljase svaki dan gospodski i veseljase se.
20. A bese jedan siromah, po imenu Lazar, koji lezase pred njegovim vratima gnojav,
21. I zeljase da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; jos i psi dolazahu i lizahu gnoj njegov.
22. A kad umre siromah, odnesose ga andjeli u narucje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopase ga.
23. I u paklu kad bese u mukama, podize oci svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u narucju njegovom,
24. I povikavsi rece: Oce Avraame! Smiluj se na me i poslji mi Lazara neka umoci u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mucim u ovom plamenu.
25. A Avraam rece: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u zivotu svom, i Lazar opet zla; a sad se on tesi, a ti se mucis.
26. I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preci, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
27. Tada rece: Molim te dakle, oce, da ga posaljes kuci oca mog,
28. Jer imam pet brace: neka im posvedoci da ne bi i oni dosli na ovo mesto mucenja.
29. Rece mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slusaju.
30. A on rece: Ne, oce Avraame! Nego ako im dodje ko iz mrtvih pokajace se.
31. A Avraam rece mu: Ako ne slusaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane nece verovati.
