1. I dogodi Mu se da dodje u subotu u kucu jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.
2. I gle, bese pred Njim nekakav covek na kome bese debela bolest.
3. I odgovarajuci Isus rece zakonicima i farisejima govoreci: Je li slobodno u subotu isceljivati?
4. A oni ocutese. I dohvativsi ga se isceli ga i otpusti.
5. I odgovarajuci rece im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?
6. I ne mogose Mu odgovoriti na to.
7. A gostima kaza pricu, kad opazi kako izbirahu zacelja, i rece im:
8. Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u zacelje, da ne bude medju gostima ko stariji od tebe;
9. I da ne bi dosao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ces sa stidom sesti na nize mesto.
10. Nego kad te ko pozove, dosavsi sedi na poslednje mesto, da ti kaze kad dodje onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se vise; tada ce tebi biti cast pred onima koji sede s tobom za trpezom.
11. Jer svaki koji se podize, ponizice se; a koji se ponizuje, podignuce se.
12. A i onome sto ih je pozvao rece: Kad dajes obed ili veceru, ne zovi prijatelje svoje, ni bracu svoju, ni rodjake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;
13. Nego kad cinis gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;
14. I blago ce ti biti sto ti oni ne mogu vratiti; nego ce ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.
15. A kad cu to neki od onih sto sedjahu s Njim za trpezom rece Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Bozijem!
16. A On mu rece: Jedan covek zgotovi veliku veceru, i pozva mnoge;
17. I kad bi vreme veceri, posla slugu svog da kaze zvanima: Hajdete, jer je vec sve gotovo.
18. I pocese se izgovarati svi redom; prvi mu rece: Kupih njivu, i valja mi ici da je vidim; molim te izgovori me.
19. I drugi rece: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.
20. I treci rece: Ozenih se, i zato ne mogu doci.
21. I dosavsi sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domacin i rece sluzi svom: Idi brzo na raskrsca i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.
22. I rece sluga: Gospodaru, ucinio sam kako si zapovedio, i jos mesta ima.
23. I rece gospodar sluzi: Izidji na puteve i medju ograde, te nateraj da dodju da mi se napuni kuca.
24. Jer vam kazem da nijedan od onih zvanih ljudi nece okusiti moje vecere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.
25. Idjase pak s Njim mnostvo naroda, i obazrevsi se rece im:
26. Ako ko dodje k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na zenu, i na decu, i na bracu, i na sestre i na samu dusu svoju, ne moze biti moj ucenik.
27. I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne moze biti moj ucenik.
28. I koji od vas kad hoce da zida kulu ne sedne najpre i ne proracuna sta ce ga stati, da vidi ima li da moze dovrsiti?
29. Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmoze dovrsiti, svi koji gledaju stali mu se rugati
30. Govoreci: Ovaj covek poce zidati, i ne moze da dovrsi.
31. Ili koji car kad podje s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drzi vecu moze li s deset hiljada sresti onog sto ide na njega sa dvadeset hiljada?
32. Ako li ne moze, a on posalje poslenike dok je ovaj jos daleko i moli da se pomire.
33. Tako dakle svaki od vas koji se ne odrece svega sto ima ne moze biti moj ucenik.
34. So je dobra, ali ako so obljutavi, cim ce se osoliti?
35. Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima usi da cuje neka cuje.
